Zavisnost od Rusije drastično je smanjena, kaže Ben Mekvilijams, energetski stručnjak u briselskom analitičkom centru Bruegel. To se, prema njegovim rečima, vidi pre svega na jednom energentu: gasu.

Od početka ruske invazije velikih razmera, Evropska unija je smanjila količinu uvoza gasa iz Rusije za tri četvrtine. Od početka sledeće godine uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) biće potpuno zabranjen, a od jeseni će se to odnositi i na gas iz gasovoda.

Međutim, slika je znatno složenija. Prema podacima finskog analitičkog centra Centre for Research on Energy and Clean Air (CREA), odnosno njihovog projekta „Russia Fossil Tracker“, 27 država članica EU potrošilo je oko 238 milijardi evra na ugalj, naftu i gas iz Rusije. Tim novcem Rusija teroriše ukrajinsko stanovništvo raketama i dronovima, kaže evroposlanica Hana Gedin iz švedske socijalističke partije Vänsterpartiet.

Pojedine države i dalje zavisne od nafte

Evropska komisija je početkom godine obećala plan za napuštanje ruske nafte, ali on još uvek nije predstavljen: „Gde je obećano zakonodavstvo? Gde je vaša hrabrost da vodite ličnim primerom?“, upitala je Gedin u parlamentu u Strazburu.

Kada je reč o nafti, pojedine države članice EU i dalje zavise od uvoza iz Rusije; Mađarska i Slovačka preko gasovoda „Družba“. A takve zavisnosti ne mogu da se izbrišu preko noći. Ipak, gledajući Evropsku uniju u celini, udeo ruske nafte je značajno opao.

Novi fitilj zbog Trampovog dogovora o dizelu

Novi nemir, s druge strane, unosi postupak američke vlade. Vašington je najpre sklopio dogovor o dizelu sa Rusijom, a ubrzo potom je predsednik Donald Tramp suspendovao sankcije protiv Putinovog režima neposredno pre nego što je trebalo da stupe na snagu.

„Ponovo kupovati energiju od Rusije – to bi bilo ludo“, kaže Ben Mekvilijams iz Bruegela.

Ovaj energetski stručnjak smatra da Trampova diplomatija prema Rusiji ne sme imati nikakvog uticaja na trenutni evropski kurs. Istog mišljenja je i većina poslanika u Evropskom parlamentu. Među njima je i socijaldemokrata Jens Gajer: „Nalazimo se u odnosu zavisnosti od jednog ratnog huškača, i to mora da se prekine što je pre moguće.“

Velika zavisnost u oblasti nuklearne energije

Jedan aspekt energetske zavisnosti od Rusije znatno se ređe pominje u briselskim i strazburškim razgovorima: nuklearna energija. Prema podacima agencije Evratom, količina uranijuma koji se uvozi iz Rusije godinama ostaje gotovo nepromenjena. Državni koncern Rosatom, koji se bavi obogaćivanjem uranijuma, čak je proširio svoje poslovanje u EU.

U pet zemalja EU nalaze se reaktori ruske konstrukcije. A u nemačkom gradu Lingenu (Donja Saksonija) uskoro će se za njih proizvoditi gorivni elementi – i to preko francusko-ruskog zajedničkog preduzeća (Joint-Venture) koje čine Framatom i pomenuti Rosatom.

To je slepa mrlja u evropskoj energetskoj politici, kaže Ben Mekvilijams: „Izraženo u evrima, ti iznosi nisu toliko veliki. Za Putinovu ratnu mašineriju ključni su nafta i gas. Ali problem sa uranijumom je strateška zavisnost od Rusije.“

Diversifikacija zahteva vreme

Za sada se na ovom polju ne dešava mnogo, uprkos evropskim deklaracijama o namerama. Ne samo, ali svakako i zbog otpora u Francuskoj. Francuski poslanik iz liberalne poslaničke grupe Renew, Paskal Kanfan, skreće pažnju na to da je tehnički znatno komplikovanije odustati od ruskog uranijuma nego od gasa ili nafte.

Osim toga, dobavljači su u ovom slučaju raznovrsniji. EU uvozi uranijum u velikim količinama iz Kanade, Kazahstana i Australije. Kada je reč o gasu, s druge strane, početkom 2022. godine – dakle pre početka rata – polovina uvoza poticala je iz Rusije. Takva neravnoteža, koja je Rusiju pretvorila u ucenjivača, nikada više ne sme da se ponovi, kaže Kanfan.

Zato je za EU najvažnije da se sve više oslanja na električnu energiju. Ona se, naime, u sve većoj meri dobija iz obnovljivih izvora. Međutim, prema Kanfanovim rečima, tu vreba sledeća opasnost. Reč je o zavisnosti od Kine kada je u pitanju proizvodnja solarnih panela i vetrogeneratora.