1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Nagazna mina za pravosuđe Srbije

24. januar 2018.

Rasprava o tome kako će se ubuduće birati sudije i tužioci, konkretizovana je na papiru. Ali radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa koje je objavilo Ministarstvo pravde, naišlo je na negodovanje stručne javnosti.

Foto: DW/S. Kljajić

Umesto da dovedu do depolitizacije, izmene koje su nastale kao jedna od obaveza Srbije u procesu evrointegracija unazadiće pravosuđe, jednoglasno ocenjuju predstavnici strukovnih udruženja. Iz Ministarstva poručuju da su se rukovodili preporukama Venecijanske komisije i standardima koji postoje u zemljama regiona.

Zlatni glas za državu

Jedna od najvažnijih izmena Ustava ogleda se u promeni načina izbora sudija i tužilaca. Njih više neće birati Skupština na takozvani probni mandat u trajanju od tri godine, što se smatralo vidom pritiska. Na stalni mandat biraće ih dva najviša pravosudna tela – Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST), koji se do sada zvao Državno veće tužilaca. Istovremeno se, međutim, menja i sastav tih tela.

- pročitajte još: Karijera u ime naroda

Iz Visokog saveta sudstva izbačeni su predstavnici vlasti – ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe – ali su formirane nove poluge uticaja. Tako bi to telo ubuduće trebalo da čini pet članova iz redova sudija, a pet bi birala Skupština iz redova istaknutih pravnih stručnjaka. Među tim stručnjacima birao bi se i predsednik Visokog saveta sudstva, koji bi imao takozvani zlatni glas. „To znači da, ako prilikom odlučivanja bude nerešeno, onda će odluku će doneti petoro članova među kojima je predsednik. A predsednik neće biti sudija, već ugledni pravnik. A političari uvek mogu da nađu ugledne pravnike koji će slediti ono što njima odgovara“, objašnjava za DW bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević.

U obrazloženju izmena navodi se da bi takva struktura trebalo da obezbedi ravnotežu između autonomije i nezavisnosti pravosuđa s jedne, i odgovornosti pravosuđa s druge strane. Za predstavnike struke to u praksi znači da članovi koje bira Skupština mogu sami da donesu sve odluke, uključujući i izbor svih sudija i predsednika sudova – bez sudijskog glasa, upozorava predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević. „Ovaj Ustav je kao nagazna mina. On deluje kao da je izbacio zakonodavnu i izvršnu vlast iz VSS, ali u stvari nigde nije zabranjeno da Skupština izabere bilo ko koga ko je pravnik – bilo da je predsednik države ili ministar pravde“, napominje Boljevićeva.

Ministarka pravde Srbije Nela KuburovićFoto: Imago/Europa Newswire/L. Rampelotto

Promene je pretrpeo i sastav nekadašnjeg Državnog veća tužilaca, a prema izmenama – Visoki savet tužilaštva (VST). Ministar pravde, međutim, nije izbačen iz tog tela. Uz njega je ubačeno i pet stručnjaka koje bira Skupština, a smanjen je broj izbornih članova iz reda javnih tužilaca sa šest na četiri. „To više uopšte neće biti visoko telo javnih tužilaca, budući da oni u tom telu neće činiti većinu. To će više biti telo za kontrolu i izbore javnih tužilaca i zamenika“, ocenjuje za DW predsednik Udruženja tužilaca Srbije i aktuelni član Državnog veća tužilaca Goran Ilić.

Filter za izbor

Izbor sudija i tužilaca će visokim savetima biti sužen samo na one koji su završili Pravosudnu akademiju. Iz Alumni kluba te ustanove pozdravljaju takvu izmenu. „Time se povećava nezavisnost sudija i smanjuje se arbitrarnost. Akademija postoji osam godina i mislimo da je važno da ona zauzme mesto koje je za nju projektovano u sistemu“, kaže za DW predsednik tog Kluba Siniša Trifunović.

Najglasnije negodovanje stiže iz Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Oni napominju da su tim rešenjem sprečeni da napreduju. „To znači da mi ne možemo da budemo birani, a to je oko 2.000 saradnika, u odnosu na 3.000 sudija i 800 zamenika tužilaca. Oni nose ovo pravosuđe, naši rezultati su vrlo merljivi, a nas su preskočili. Bez podsticaja, vrlo je moguće da će mnogo njih da ode iz suda. I možete da zamislite ako se taj broj drastučno smanji, ako oni ne budu dalje radili svoj posao – to će biti veliki kolaps za pravosuđe“, upozoravaju iz Udruženja.

- pročitajte još: Ustav, babo i stričevi

Oni ukazuju i na to da je Pravosudna akademija javna ustanova na koju se primenjuje Zakon o javnim službama, te je po samoj svojoj definiciji deo izvršne vlasti, a da Vlada imenuje i tri člana u njen Upravni odbor. Govoreći o kvalitetu programa, podsećaju na to da sve do 2015. godine njihove obuke nisu bile akreditovane od visokih saveta sudstva i tužilaštva.

„Dosadašnja iskustva sa tom ustanovom su nedovoljna i za ovih nekoliko godina koliko se bavila inicijalnom obukom, pokazalo se da su polaznici, kao i predavači i mentori u Akademiji, bili oni za koje je ministar želeo da tu budu“, ocenjuje Dragana Boljević.

Zoran Ivošević dodaje i da je neprimereno da jedna školska ustanova postane ustavna kategorija. „To je providno nastojanje da se preko Pravosudne akademije obezbedi poluga uticaja na izbor. Nijedna od obrazovnih i naučnih institucija nije u Ustavu, pa zašto bi bila Akademija“, pita se Ivošević. „Najbolja preporuka za nekoga da bude sudija jeste mišljenje sudije, jer oni znaju ko je među njima najbolji. Ovako ti ljudi koji bi trebalo da prođu, mogu da dobiju pitanja unapred, pa odgovaraju na ta pitanja. To se događalo kod javnih beležnika i izvršitelja. Pa nećemo valjda napraviti to isto sa sudijama i tužiocima“, napominje Ivošević.

Kazne za neposlušne?

Kao jedan od problema, Društvo sudija vidi i predlog da disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar pravde. „To je vrlo opasna stvar. On je do sada to mogao samo da inicira, a disciplinski tužilac da pokrene. Sada to može i sam ministar“, ističe Boljević.

Jedna od najvažnijih izmena Ustava ogleda se u promeni načina izbora sudija i tužilacaFoto: Reuters/Dj. Kojadinovic

Kaznene mere u izmenama prepoznali su i tužioci, koji ukazuju na to da se izmenama gubi njihova samostalnost. „Odredba po kojoj vrhovni javni tužilac može svakog tužioca bez njegove volje da premesti ili uputi u drugo tužilaštvo je neki vid pretnje. To znači da zamenik republičkog tužioca koji nije po volji vrhovnom, može da bude premešten u neko najudaljenije tužilaštvo u Srbiji na osnovni nivo, protivno njegovoj volji. Čak ni u vojsci ne možete više da prekomandujete oficira bez saglasnosti i bez da mu obezbedite materijalni status“, objašnjava Goran Ilić.

On skreće pažnju i na to da se izmenama više ne štiti samostalnost zamenika tužilaca. „Način na koji je određena nadležnost Visokog saveta tužilaštva ispada da ono štiti samo samostalnost javnog tužilaštva, a u javnom tužilaštvu samostalan je samo javni tužilac. Svi ostali mogu da dobiju određena uputstva. To izmiče zdravom razumu. To znači, i ako dobijete nezakonito ili nerazumljivo uputstvo, morate da postupite po njemu. S druge strane, postoji preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope koja izričito kaže da tužilac koji dobije obavezno uputstvo ima pravo da odbije da postupi i da se zameni sa nekim drugim ukoliko smatra da je nezakonito ili protivno njegovoj savesti“, kaže Ilić.

Rasprava se nastavlja

Javna rasprava o predloženim amandmanima nastavlja se 5. februara, a po njenom završetku, Nacrt izmena Ustava biće poslat Venecijanskoj komisiji. Bez njenog pozitivnog mišljenja neće se ići u dalju proceduru usvajanja, napominju iz Ministarstva.

- pročitajte još: Samo na osnovu dokaza?

U Udruženju tužilaca, međutim, izražavaju sumnju da se i pred Venecijanskom komisijom nešto može zaista izmeniti. „Zavisi do toga kako će biti predstavljeno. A druga stvar, tamo sede predstavnici država, to je komisija Saveta Evrope. Njihove odluke su ponekad veoma kontroverzne. Mnogo bi bolje bilo kada bi pred Venecijanskom komisijom mogao da se čuje i glas onih aktera koji imaju kritički odnos prema amandmanima, ali to nije deo prakse“, objašnjava Goran Ilić i napominje da će, nakon detaljne analize predloženih izmena, odlučiti da li će uopšte učestvovati u daljoj raspravi.

Podsetimo, strukovna udruženja i nekoliko nevladinih organizacija su u oktobru prošle godine prekinuli učešće u konsultаcijаmа u vezi s izmenаmа Ustаvа zbog toga što je, kako su naveli, država proces usmerаvаla nа mehаnizme koji će prаvosuđe učiniti još zаvisnijim od političke vlаsti. „Sve ono što smo tada svi zajedno rekli, sve se sada pokazalo kao tačno. Ni sam proces nije valjao, i dalje ne valja, a i sadržina onoga što nam se nudi je upravo ona na koju smo mi ukazivali da će biti ponuđena, pa i gora. Mislim da bi članice Evropske unije, a posebno Nemačka, sad trebalo da pokažu koliko su zaista zainteresovane za vladavinu prava u Srbiji“, podvlači Dragana Boljević.

Rasprava o predloženim izmenama trajaće mesec dana, a okrugli stolovi će biti održani u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi