„Malo sam iznenađen intenzitetom, ali ne i činjenicom da je situacija eskalirala“, kaže nemački politikolog Štefan Majster, direktor Kancelarije za Južni Kavkaz fondacije „Hajnrih Bel“.

Majster za DW navodi da je već nedeljama retorika zaoštrena, posebno na azerbejdžanskoj strani. Prethodnih sedmica je izvršen je neki vid mobilizacije i priprema za novi rat, a na kraju su došli oštri tonovi i sa jermenske strane. Zato je bilo jasno da će se u dogledno vreme nešto dogoditi.

Shodno međunarodnom pravu, Azerbejdžan ima pravo na Nagorno-Karabah i sedam drugih teritorija koje su anektirali Jermeni, pojašnjava Majster. Jermenija s druge strane insistira na pravu na samoopredjeljenje naroda i ukazuje da je Nagorno-Karabah većinski naseljen Jermenima.

„Azerbejdžanska vlada je naročito frustrirana, s obzirom da se pregovorima poslednjih godina, s njihove tačke gledišta, nije postiglo ništa“, objašnjava Majster.

Ključevi u ruskim rukama

Paradoksalno je što je sada Turska na „pravoj strani“, jer podržava principe međunarodnog prava, ali Ankara retorikom i isporukom oružja Bakuu više doliva ulje na vatru nego što doprinosi mirnom rešenju, dodaje nemački politikolog..

No on ističe da je odlučujući igrač ipak Moskva. „Ona sebe vidi u ulozi poštenog posrednika i smatra se neutralnom. Ali, neutralnost ide toliko daleko da Moskva, na primer, isporučuje oružje obema stranama. S druge strane Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji i samim tim je sila zaštitnica te zemlje. Stoga se bez saglasnosti Moskve situacija neće smiriti i neće se postići prekid vatre“, uveren je Štefan Majster.

„Ne mogu da zamislim da Turska želi otvoreni sukob s Rusijom“, dodaje on. Veruje da će u jednom trenutku Turska da popusti, a Rusija će na kraju ponovo da pokuša da izdejstvuje prekid vatre između zaraćenih strana.

Kada je reč o mogućnostima Evrope, Majster je vrlo suzdržan: „Evropska unija je u ovom sukobu, koji ima ogroman konfliktni potencijal, bila suzdržana. Isto je i sa Sjedinjenim Državama.“

dh/za

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android