Lauzicer rundšau (Kotbus): „Berlin može i mora da potpomaže mirovni proces na Bliskom istoku. Može da nađe i obezbedi puteve rešavanja krize. Da bi ispunila tu ulogu, nemačka vlada mora da se ponaša pametno i diplomatski. Poruka jučerašnje posete nemačkih ministara Jerusalimu zato mora da glasi: mi smo vaši prijatelji a ne vaši protivnici – čak i onda kada razgovaramo sa vašim protivnicima. Za uspeh ovog susreta nije bez važnosti bilo i odsustvo vicekancelara Zigmara Gabrijela zbog bolesti – sećanje na rečenicu koja se pre dve godine prenosila preko Fejsbuka, da je Izrael na Zapadnoj obali režim aparthejda, verovatno bi bacilo senku na ovu posetu.“

Celeše cajtung (Cele): „Angela Merkel je juče stavila do znanja da nije uvek istog mišljenja kao i Benjamin Netanjahu. Ali, optuživanje isključivo jevrejske države za očajnu situaciju na Bliskom istoku ili pozivamnje na bojkot izraelske robe – to za kancelarku nisu opcije. Ne samo zbog istorijske krivice i odgovornosti Nemačke, već i zato što je Izrael i dalje jedina demokratija na Bliskom istoku koja funkcioniše.“

Švebiše cajtung (Ravensburg): „Nije sve što je kancelarka Angela Merkel u Izraelu rekla naišlo na odobravanje premijera Netanjahua. A kada nemački ministar spoljnih poslova mora da se sastane sa svojim izraelskim kolegom Libermanom, ozloglašenim rasistom, sve sluti da su nemačko izraelske konsultacije na nivou vlada kudikamo teže od nemačko-francuskih. I dok je gotovo cela nemačka vlada boravila u Jerusalimu, izraelska avijacija je napala ciljeve na libijsko-sirijskom graničnom području. To pokazuje da Izrael na Bliskom istoku smatra da treba da radi sve što smatra ispravnim. Na kraju krajeva, prilikom ove posete potpisano je 19 sporazuma o saradnji na planu istraživanja, u vojnim projektima i između tajnih službi. Nemačke ambasade sada mogu da pomažu Izraelcima kada ovi u Maleziji, Indoneziji ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima dospeju u nevolje (reč je o zemljama koje nisu priznale Izrael). Sve je to lepo, ali ne može da nam skrene pažnju sa činjenice da izraelski premijer Natanjahu radi šta hoće. Partnerstvo tako – ne izgleda...“

Rajniše post (Diseldorf): „Kancelarki može da se zameri da se u mnogim pitanjima rado ravna prema mišljenju većine. Kada je reč o Izraelu, ona se neprikosnoveno drži politike aktivne solidarnosti sa jevrejskom državom. Za nju je pravo Izraela na postojanje deo državnog rezona Nemačke. I to s pravom. Izrael je, pored prijateljstva sa SAD i Francuskom, treću potporni stub nemačke spoljne politike. Zbog svog jasnog stava, Angela Merkel uživa veliki ugled u toj zemlji. To kancelarka rafinirano koristi da bi odvratila Netanjahua od njegove kobne politike naseljavanja oblasti na kojima žive Palestinci. Ona sa svojim opomenama ide tačno toliko daleko da one ne mogu da se protumače kao napadi. Naravno, ona u svojoj politici prema Izraelu ne ispušta iz vida užasnu prošlost Nemačke. Ali ona to ne radi zbog loše savesti, već iz najdubljeg ubeđenja. To joj daje autoritet. Ona će postići više od drugih zemalja Evropske unije, koje se prema demokratskom Izraelu odnose gotovo neprijateljski.“

Zidkurir (Konstanc): „Pre nekoliko nedelja, socijaldemokrata Martin Šulc je za vreme svoje posete Izraelu postupao kao slon u staklarskoj radnji. Angela Merkel se na miniranom terenu kreće mnogo opreznije. I pored mnogih spornih tema, ona je izbegla nastup sa uzdignutim kažiprstom. Uzdržanost je dobra kada se ima u vidu da mnogi partneri u EU redukuju bliskoistočni sukob na gradnju jevrejskih naselja i zalažu se za bojkot izraelske robe. Takve kampanje ne mogu da donseu ništa dobro – pogotovo ako se zna da štet pre svega paklestinskim radnicima. Kada bi bojkot uspeo, oni su ti koji bi se prvi našli na ulici. Iz toga teško da bi mogao da se izrodi mir.“

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Moto manifestacije bi mogao da glasi: naglasimo sve što nam je zajedničko, ne naglašavajmo razlike u mišljenjima. Važno je da nemačko-izraelsko prijateljstvo ne trpi. Niko ne neguje takvu vrstu odnosa kao Angela Merkel, najvažnija osoba u Evropi koja se zalaže za Izrael. Vež i zbog toga nju vrlo cene u izraelskoj vladi. Čak i na spor oko gradnje jevrejskih naselja dve države gledaju opušteno. Njihove pozicije se tu vrlo razlikuju, ali one su poznate i niko ih ne dira. na kraju je bilo i mnogo osmeha, osećalo se olakšanje kao posle posete zubaru. Nije bolelo. Mada je obavljeno samo – poliranje.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov I. Leon