Andreas Šmid upravo se vratio u Berlin. Stigao je iz Kine gde je održao jedno predavanje. Kustos i umetnik odavno i dobro poznaje rad kineskog umetnika Aj Vejveja. „Mnogi Kinezi ne mogu da shvate tu famu koja se u Evropi pravi oko Aj Vejveja“, kaže on. U domovini on ima sasvim drugačiji imidž. Posebno mlađi umetnici ne razumeju to da se na Zapadu ceni Aj Vejvejov politički koncept umetnosti – za njih je on samo neko ko „najbolje od svih ume da se proda“.

Sam Aj Vejvej se nadao da će ipak moći da vidi svoju retrospektivu u zdanju Martin Gropius: „Stvaranje je jedno, ali interakcija sa publikom je takođe deo moje umetnosti. Činjenica da to nije moguće je čudno osećanje.“ Ali kineske vlasti su ostale neumoljive: jedan od najpoznatijih kineskih savremenih umetnika i aktivista za ljudska prava je bez pasoša – uprkos akcijama solidarnosti poznatih nemačkih ličnosti.

Veliko interesovanje

Više od 200.000 posetilaca svih uzrasta pogledalo je međunarodno priznatu izložbu tokom tri meseca. Među posetiocima je bilo i mnogo Kineza. „Aj Vejvej u Kini ne sme da izlaže. Svaki direktor muzeja koji bi nešto od njega kupio, izgubio bi posao“, kaže Gereon Zifernih, direktor zdanja Martin Gropius.

Spektakularno delo kineskog konceptualnog umetnika iznenađujuće dobro se uklopilo u prostor bivšeg Muzeja dekorativnih umetnosti. Centralna atrakcija je nesumnjivo skulptura u dvorištu: stare kineske drvene hoklice iz dinastije Ming. Fotografije ovog spektakularnog dela našle su se bezbroj puta na društvenim mrežama i na taj način stigle do publike širom sveta.

Fotografiši i šalji dalje

Umetnik je za izložbu u Berlinu izričito ukinuo u nemačkim muzejima uobičajenu zabranu fotografisanja. Svakome je dozvoljeno da fotografiše. To je deo koncepta Aj Vejveja: za umetnika u rodnoj Kini je razmena na društvenim mrežama od vitalnog značaja. „To što sam svetski fenomen moram da zahvalim internetu“, kaže Aj Vejvej časopisu Gala.

Tokom izložbe, ovaj oblik medijske prezentacije veoma je polarizovao: većina posetilaca je time bila oduševljena, likovna scena je međutim bila podeljena. „Nemački mediji su se bacili na jednog jedinog kineskog umetnika i druge totalno zapostavili. Fokusirajući se na njega, stvara se pogrešna slika o savremenoj kineskoj umetnosti“, kaže Andreas Šmid.

Najkineskiji od svih umetnika

Direktor muzeja Zifernih, koji je pripremajući izložbu nekoliko puta posetio Aj Vejveja u njegovom ateljeu u Pekingu, ne deli taj stav: „Mislim da je Aj Vejvej najznačajniji kineski umetnik i mislim da je najkineskiji od svih kineskih umetnika. Njegove teme su uvek vezane sa njegovo zavičaj.“

Veliki broj posetilaca koji su putem pametnih telefona, odnosno socijalnih mreža, obezbedili da retrospektiva u Berlinu bude viđena širom sveta, imaju i važan finansijski aspekt. Jer, industrijski koncerni koji obično žele da sponzorišu velike umetničke izložbe, ovaj put su bili uzdržani – zbog poslova sa Kinom. Upravo završena državna poseta nemačke kancelarke Angele Merkel u Kini pokazala je da im se ta računica isplatila.