Već više od 30 godina Avganistan beleži najveći broj izbeglica. Prošlih godina jedino je iz Sirije izbeglo više ljudi nego iz te srednjeazijske zemlje. U dugom nizu ratova, diktatura i ekonomskih kriza, Avganistan je poslednjih decenija preko šest miliona ljudi. A egzodus se nastavlja. Najveći deo izbeglica završio je u susednim zemljama, u Iranu i Pakistanu, gde mnogi obavljaju poslove koje domaći ne žele, poput pomoći u domaćinstvima ili poljoprivredi – često na ivici legalnosti i pod stalnom pretnjom da budu proterani. Samo mali deo iseljenih Avganistanaca odselio se na Zapad. Uglavnom se radi o dobro obrazovanoj eliti koja ima dovoljno veza i finansijskih sredstava, što je neophodno ukoliko se želi da se stigne do nekih od zapadnih zemalja. Ta elita je nekada u Avganistanu radila u upravi, obrazovanju i medijima.

Elita beži

Šarmila Hašimi je takođe deo elite koja Avganistanu okreće leđa. Nekadašnja portparolka vlade pokrajine Herat je, zajedno sa suprugom, novinarom, pre dve godine, uz pomoć krijumčara ljudi, došla do Berlina. „Pritisak talibana na našu porodicu je jednostavno postao suviše veliki“, objašnjava Šarmila u svom novom nemačkom domu.

U nemačkim medijima se poslednjih godina mnogo raspravljalo o jednoj specifičnoj grupi iseljenika iz Avganistana – prevodiocima, koji su zbog svojih usluga strancima postali trn u oku sve jačim talibanima. Dve trećine svih prevodilaca koji su radili za nemačke snage u Avganistanu, podnelo je zahtev za azil u Nemačkoj. Ali 60 odsto tih zahteva je odbijeno. Pritom su životi tih stanovnika Afganistana u stalnoj opasnosti.

Prevodioci – „izdajnici“

„Jedne večeri nazvao me jedan muškarac i objasnio mi da sam, radeći za Nemce, izdao zemlju i da sada, da bih se iskupio, moram da se borim protiv stranaca i vlade“, objašnjava Alililah, koji je u pokrajini Kunduz nekoliko godina radio kao prevodilac za nemačke jedinice. Strahovi su osnovani. Njegov kolega Vafa, koji je takođe radio kao prevodilac za Nemce, nađen je ubijen u svom automobilu. Ali i bez konkretnih pretnji, život u Avganistanu je sve samo ne bezbedan. Teroristički napadi su deo svakodnevice.

Ujedinjene nacije zabeležile su 2014. gotovo 4.000 civilnih žrtava, što je 22 odsto više nego prethodne godine. Uz talibane, koji su najavili ofanzivu protiv loše opremljene državne vojske, u haos u Afganistanu sada se uključila i teroristička organizacija „Islamska država“ koja je preuzela odgovornost za nekoliko terorističkih napada ove godine.

Privreda na izdisaju

Pored katastrofalne bezbednosne situacije, život u Avganistanu neizdrživim čini i ekonomska situacija. Nade da će se, nakon prošlogodišnje pobede Ašrafa Ganija na predsedničkim izborima, ekonomska situacija promeniti, u međuvremenu su splasnule. Gani, bivši ekonomista pri Svetskoj banci, obećao je ekonomski procvat, ali do sada se nije mnogo toga dogodilo.

Čak 36 odsto Avganistanaca živi u siromaštvu. Ekonomski rast naglo je oslabio: sa devet odsto u periodu između 2003. i 2012, na svega dva procenta prošle godine. Više od trećine žitelja Avganistana je nezaposleno. U takvoj situaciji, čak i oni dobro obrazovani nemaju previše izgleda. Zaposlenja se uglavnom dele preko veza, koje su po pravilu važnije od profesionalnih sposobnosti.

Ipak, mnogi intelektualci koji sada žive na Zapadu nalaze se pred velikom ličnom dilemom: s jedne strane tu je želja za boljim životom, a s druge, svest o tome da su svoju zemlju ostavili na cedilu. Toga je svestan i bivši univerzitetski profesor Pedram Torkam, koji je napustio Avganistan i u Švedskoj zatražio politički azil. Danas ocenjuje: „Suočeni smo s velikom dilemom. Gubitak akademske i kulturne elite u Avganistanu, ostavlja zemlju u situaciji u kojoj se nalazi automobil bez vozača.“