Novi izveštaj Agencije za Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF), nakon pet godina rata u Siriji, opisuje kako su se deca našla na meti zaraćenih strana. Navodi se više od 150 slučajeva dece koja su ubijena ili ranjena na putu u školu ili iz nje.

Kristijan Šnajder, direktor UNICEF-a u Nemačkoj, za DW objašnjava: „Postoje ciljane egzekucije dece od strane snajperista. Ima i bombaških napada na škole. Ali ima i svakodnevnog nasilja, na primer sve više i više se sve mlađa i mlađa dece regrutuju za ratne potrebe – rat koji deca uopšte nisu htela. Terorističke grupe i pobunjenici na prisiljavaju na oružanu borbu čak i sedmogodišnjake“. Samo u 2015. je, tvrde u UNICEF-u, u borbama poginulo ili ranjeno najmanje sto maloletnika.

Izgubljena generacija

Pet godina je dug period u životu nekog deteta, podseća Šnajder. „Pet godina sirijskog rata – to znači da je do sada u ratu rođeno 3,7 miliona dece – dece koja ništa drugo ne poznaju osim bekstva, straha i progona. Oni kroz život idu s bombama, nasiljem i pucnjavom.“

UNICEF-ova koordinatorka za pomoć Siriji ipak ne želi da pokopa nade u bolje dane. Ženevjev Buten za DW prepričava svoje razgovore s izbegličkom djecom. Svi, kaže, sanjaju o povratku u domovinu, odlasku u školu, o životu sa svojim porodicama. Zadatak UNICEF-a je da zaštiti tu decu u Siriji i susednim zemljama, i da im omogući obrazovanje.
Na nedavno održanoj donatorskoj konferenciji o Siriji u Londonu, obećano je pokretanje programa čiji bi cilj bio organizovanje nastave za svu sirijsku decu i pružanje medicinske i psihološke pomoći. Mnoga deca su veoma traumatizovana, kaže Ženevjev Buten. Ona je bila presrećna kada je u Londonu samo UNICEF-u obećano više od milijardu evra pomoći za te programe u 2016.

Donatori ne plaćaju

Međutim, nakon obećanja, važno je da se novac i uplati – a tu stvari zapinju. Na račun UNICEF-a stiglo je samo 74 miliona evra. „Trenutno raspolažemo sa samo šest odsto novca koji nam je potreban i koji nam je obećan“, žali se koordinatorka. „Nadamo se da će se obećanja donatora pretvoriti u stvarni novac.“

Nemačka, Švedska i Australija su za sada jedine zemlje koje su se držale svojih obećanja. Vlada u Berlinu obećala je ukupno 265 miliona evra. Prvih 70 miliona već je stiglo na račun UNICEF-a, uskoro stiže i druga rata.

Nemački ministar za pomoć u razvoju Gerd Miler za to uopšte nema razumevanja. „Ljudi umiru ako im ne pomažemo. U prethodne dve godine preko 100.000 beba rođeno je na šatorskom platnu. Ljudi će se zato otisnuti na put. Oni kažu: ako nam ne pomognete da na licu mesta stabilizujemo situaciju, onda moramo da dođemo u Nemačku i Evropu, da pronađemo utočište kod vas“, predviđa Miler za DW.

Čekanje na katastrofu

Većina Sirijaca je veoma siromašno. Oni ne mogu, niti ne žele da beže u Evropu. Ćak 86 odsto sirijskih izbjeglica živi u najsiromašnijim kvartovima Libana. Ministar Miler upozorava da će se Evropi osvetiti ako više ne pomogne susedima Sirije kao što je to recimo Liban: „Zamislite da se ta zemlja koja je primila milion i po izbeglica raspadne. Onda ne bismo imali samo stotine hiljada izbeglica više, već i politički požar u regionu. Ne možemo jednostavno da čekamo na katastrofu pa da tek onda reagujemo.“

Slično razmišlja i šef UNICEF-a u Nemačkoj. „Ako ne potekne novac za snabdevanje i obnovu uništene infrastrukture, ljudi će bežati“, kaže Kristijan Šnajder. „Ako ljudi više ne budu imali perspektivu, oni će doći i niko ih neće zaustaviti.“ Izveštaj UNICEF-a ima naslov „Nema mesta za decu“ (No place for children). Ako se crne prognoze ostvare, onda će taj izveštaj morati da se nazove „Nema mesta ni za koga“.