U prvim romanima Jana Fleminga o Džemsu Bondu pisac nije mnogo otkrivao o poreklu špijuna. Očigledno je da je Bond morao da bude Britanac jer 007 radi za tajnu službu Ujedinjenog Kraljevstva. No, to je sve što o tome zvanično znamo.

Nakon uspeha prvog filma o Bondu 'Dr No" iz 1962, Fleming je u svom narednom romanu „Samo dvaput se živi“ (1964) objavio neke detalje o njegovom poreklu koje se podudara i sa poreklom glumca Šona Konerija koji je ulogu tajnog agenta tumačio u sedam filmova.

Tu Bond nestaje, a u jednom nekrologu, koji je napisao njegov pretpostavljeni M, šef tajne službe, pomenuti su ime i nacionalnost Agenta 007. Njegov otac Endrju Bond je Škot kao i Koneri, a majka, Monik Delakroa Švajcarkinja – što naglašava njegov internacionalni identitet.

Rođen u Rurskoj oblasti zbog štrajka železnica?

Kasnije je nekadašnji Flemingov asistent Džon Pirson u Sandej Tajmsu 1973. objavio biografiju lika iz romana pod naslovom „Agent 007 – fiktivna biografija“  koja je bazirana na elementima koji su se mogli naći u Flemingovim romanima. Pirson je još samo popunio praznine u Bondovom životu.

Tako su obožavaoci otkrili da je 007 rođen u Vatenšajdu u Rurskoj oblasti, 11. novembra 1920. Vatenšajd je u to vreme bio grad za sebe, međutim danas je to deo Bohuma, gde je u petak otvorena izložba „U tajnoj misiji – špijun iz Vatenšajda“.

U Pirsonovoj biografiji stoji da je Džemsov otac Endrju bio inženjer. Kako bi uništio postrojenja za proizvodnju naoružanja kompanije Krups, bio je stacioniran u Vatenšajdu. Njegova supruga, Monika, htela je zapravo da dete rodi u Engleskoj, ali bila je sprečena zbog štrajka železnice.

Bond je, piše dalje u biografiji, rano ostao siroče. Njegovi roditelji su poginuli u Alpima dok su planinarili. Starateljstvo je preuzela njegova tetka, ali se mladi Džems redovno vraćao u Vatenšajd, gde je porodica posedovala vikendicu.

Možda ipak Cirih? Ili Berlin?

Postoje oprečne tvrdnje o Bondovom mestu rođenja. Prema knjigama Čarlija Higsonsa „Mladi Bond“ – što je zvanična serija bazirana na Flemingovim romanima – tajni agent je rođen u Cirihu. Ali, ako je suditi po pasošu, koji je kao rekvizit u filmu „Kazino rojal“ imao Danijel Krejg, Bond je ugledao svetlost dana u Zapadnom Berlinu i to mnogo kasnije, 13. aprila 1968.

Eksperti koji su pokušavali da provere detalje biografije Džemsa Bonda su zaključili da postoje mnoge nepodudarnosti i u samim romanima Jana Fleminga. Izgleda da to autoru nije posebno smetalo.

Zigfrid Teše, novinar i poznavalac opusa o agentu 007, Pirsonovu verziju biografije o Bondu ipak vidi kao najautentičniju s obzirom na Pirsonovo i Flemingovo dugogodišnje poznanstvo.

Flemingova iskustva u Nemačkoj

No, uprkos svim protivrečnostima, izložba u Bohumu proslavlja to što su koreni najpopularnijeg tajnog agenta navodno iz Rurske oblasti. Zigfrid Teše, koautor izložbe, vidi jasne paralele sa biografijom Jana Fleminga. „Malo od Džemsa Bonda se može naći i u Janu Flemiungu“, kazao je on za DW. Na primer i Fleming je, isto kao i 007, tokom Drugog svetskog rata radio za mornaričku tajnu službu, pre nego što je počeo da se bavi novinarstvom i piše romane.

„Fleming je morao da se suočava s nacistima i nemačkim špijunima, a posle i sa Hladnim ratom. Sve ono što je tokom rata preživeo, kasnije je ugradio u svoje romane“, objašnjava Teše. Osim, toga, ovaj novinar kaže da je Fleming studirao u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. Obožavao je Alpe, gde je učio alpinističko penjanje i skijanje – ove strasti su se posle mogle videti i u avanturama njegovog fiktivnog junaka. 

Među izloženim eksponatima u Bohumu je i više Bondovih sportskih automobila, kao na primer Lotus Espri S1 iz filma „Špijun koji me je voleo“ (1977). Osim toga mogu da se vide kostimi, scenariji i brojni drugi Bondovi predmeti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android