Divlje deponije duž reka, korita puna raznog otpada, grana, neodvajanje smeća i razni drugi ljudskom rukom napravljeni problemi. To je veliki zalogaj za Srbiju u procesu pristupanja EU. Poglavlje 27 posvećeno ekologiji biće najteže ne samo zbog potrebnog novca već i zbog toga što treba promeniti svest o odnosu prema prirodi.

„Poglavlje 27 ima 10 podoblasti i svakoj od njih treba posvetiti posebnu pažnju“, kaže za DW ekološkinja Dragana Vukadinović. Prema njenom mišljenju, otpadne vode su najveći problem budući da se za razliku od EU gde se prečišćava 90 odsto otpadnih voda pre nego što se ispuste u prirodu, u Srbiji pročišćava tek odsto odsto.

Ovaj problem će sistematski početi da se rešava tek sa otvaranjem poglavlja 27, kaže Dragana Vukadinović. „Većina fabrika bez postavljanja filtera ispušta vodu u reke. Osim toga što su te vode hemijski često neispravne, čest je slučaj da su to i tople vode. Kad se ispusti vruća voda u neki vodotok, automatski sav biljni i životinjski svet u njoj strada.“

Rešenje je upotreba skupih filtera, što ovaj problem trenutno čini nerešivim, posebno jer zakoni koji to podrazumevaju još nisu ni doneti. A osim fabrika, veliku štetu rekama i jezerima prave pojedinci. Jedan litar motornog ulja ili onog koje koristimo u ishrani uništi 10.000 litara čiste vode.

Kako je siromaštvo doprinelo migraciji sa sela u grad, pašnjaci su često bez stoke. Svuda gde više nema ovaca koje pasu, naraslo je invazivno drvo breze. Jug Srbije je potpuno pod brezama, što je doprinelo menjanju životinjskih vrsta i nestanku lekovitog bilja na ovim prostorima.

Breze se ipak ne seku za ogrev, već bukva i hrast – što je još jedan od većih ekoloških problema u Srbiji. Mnoga domaćinstva se greju upravo na ovaj način jer je najjeftinije, a to dodatno uništava životnu sredinu.

Ekološkinja Dragana Vukadinović kaže da su se u poslednje vreme u Srbiji pojavile i fabrike za pravljenje peleta kao energenta za grejanje. Naizgled – pohvalno, ali kako nije lako sakupiti sitan drveni otpad za pravljenje peleta, vlasnici su počeli da u ove namene seku i šume.

Seča „pluća planete“, glavni je krivac za smanjenje kiseonika i povećavanje ugljen dioksida i direktno utiče na klimatske promene. Seča šuma direktno doprinosi i erozijama tla koje su u Srbiji prisutne na gotovo svim terenima – to je ujedno razlog za odrone koji ugrožavaju često i ljude.

Ipak, smatra ekološkinja, „neće biti lakših i težih stvari u implementiranju poglavlja 27 – sve će biti teško“. Unapređenje javnog zdravlja jedno od oblasti ovog poglavlja, a Srbija će teško postići ovaj korak ukoliko i dalje dozvoli pravljenje divljih deponija koje su česte i u urbanim sredinama i u prirodi.

Međutim, mali broj sela u Srbiji ima organizovan odvoz smeća, pa su ljudi „prinuđeni“ da ga bace bilo gde. S druge strane, neki građani razvrstavaju svoj otpad, ali često ni to nije dovoljno jer sanitarnih otpada u Srbiji nema mnogo, a preduzeća za odvoz smeća na kraju smeće odvezu na istu gomilu na javnu deponiju.

Vukadinović kaže da su termoelektrane Kostolac i „Nikola Tesla“ u Obrenovcu zvanično najveći zagađivači na Balkanu jer koriste lignit koji je kod nas trećeg kvaliteta, što ima katastrofalne posledice po životnu sredinu i količinu emitovanog ugljen-dioksida. Ovo takođe uslovljava klimatske promene i pojavu kiselih kiša.

Klimatske promene s druge strane donose i sušne periode. Kolika će suša nastupiti u budžetu Srbije sa otvaranjem ovog poglavlja, još uvek se ne zna, bez obzira na obećanu finansijsku pomoć EU. Cena je međutim, prava sitnica ako znamo da samo zatvaranje ovog poglavlja može da spreči da Srbija postane deponija u sred Evrope.