Vladajuća koalicija SPD-a, Zelenih i FDP-a u Nemačkoj uprkos raznim neuspesima i sporovima s optimizmom gleda u budućnost. Troje predsednika vladajućih stranaka su objavili gostujući članak u novinama Frankfurter algemajne cajtung u kojem kažu: „Želimo Nemačku učiniti socijalnijom i pravednijom, modernijom i digitalnijom, konkurentnijom i klimatski neutralnom." To su koalicioni partneri mogli da napišu tako i pre godinu dana.

Ali, 2022. je bila obeležena krizama koje su sledile jedna za drugom, kako na nacionalnoj tako i na međunarodnoj pozornici, a tako će svakako biti i u 2023. A te krize nisu imale nikakve veze s onim što je ova vlada sebi postavila kao zadatak na početku svoga mandata u decembru 2021.

Pred nemačkom vladom su tri velika izazova: ona se mora i dalje brinuti za sigurno snabdevanje energijom, bez obzira na rast cena, mora podsticati jedinstvo društva i mir u vreme rata, te se jasnije definisati u međunarodnoj politici. Pre svega u odnosu na Kinu.

Osiguravanje snabdevanja energijom

Nakon gotovo potpunog napuštanja uvoza nafte, gasa i uglja iz Rusije, vlada je izdvojila oko 200 milijardi evra za snabdevanje stanovništva i privrede energentima tokom ove i iduće zime. Šta će biti posle toga zavisi i od uspešnosti delovanja vlade u idućoj godini.

Kancelar Olaf Šolc (SPD) je u jednom intervjuu za Medijsku grupu Funke izjavio kako smatra da je malo verovatno da će cene energenata pasti na nivo  pre ruskog napada na Ukrajinu. „Verovatno  se nećemo vratiti povoljnim cenama, koje smo imali pre rata." Ali, stanje će ostati prihvatljivo „jer ćemo imati nove mogućnosti uvoza". Nemačka će ostati jaka i uspešna industrijska nacija, rekao je Šolc.

pročitajte još:Šolc: Zajedništvo je naš najveći adut

Za to je potrebno brzo proširenje upotrebe obnovljivih izvora energije. Ali, oko brzine i mera energetske politike već je 2022. bilo puno svađe unutar koalicije, na primer, oko dodatnog poreza na gas, koji je hteo da uveze ministar ekonomije Robert Habek, političar Zelenih. Na kraju je predlog odbačen. Spor je nastao i oko produžetka rada tri preostale nemačke nuklearne elektrane do aprila.

To se ne sme ponoviti 2023. godine. Predsednik CDU-a Fridrih Merc izjavio je za Rajniše Post da se vladajuća koalicija previše svađa, a da premalo vremena koristi da dovede ekonomsku i energetsku politiku do zaokreta na bolje. 

Sačuvati jedinstvo društva

Vlada će morati da uloži puno truda kako bi u vremenima velikih kriza i nesigurnosti ojačala jedinstvo društva. U poslednje vreme je Nemce uplašilo otkrivanje planiranog, perfidnog „državnog udara", koji je htela da izvede grupa desnih ekstremista „Građana Rajha".

pročitajte još: Migracije će opet biti povod za proteste u Nemačkoj

Vlada mora osim toga u 2023. još bolje i pre svega jedinstvenije informisati javnost o isporukama oružja i solidarnosti s napadnutom Ukrajinom. Prema jednoj novoj studiji, brojni ljudi, naročito na istoku Nemačke, puno sumnjičavije gledaju na podršku Ukrajini nego na zapadu zemlje.

Samo 28 posto ispitanika na istoku Nemačke želi da zadrži podršku Ukrajini i u slučaju da to dovodi do viših cena energenata, pokazala je studija Merkator Foruma migracija i demokracija (Midem) Tehničkog univerziteta u Drezdenu. Na zapadu Nemačke je to ipak 42 posto ispitanika. A svaki treći stanovnik na istoku Nemačke slaže se s tvrdnjom: „NATO je Rusiju toliko dugo provocirao da je Rusija morala krenuti u rat." Na zapadu Nemačke s time se slaže 22 odato ispitanika.

Spoljnopolitički stručnjak CDU-a u Bundestagu Roderik Kizeveter u razgovoru za DW kratko zaključuje da vlada mora „potpuno sprovesti zaokret na područjima bezbednosti, ekonomije i društva. Potrebno je to brzo sprovesti kako bismo našu slobodu i demokratiju odbranili od ruskog hibridnog rata u Evropi i bili spremni za takmičenje sistema s Kinom."

pročitajte još:Nemačka ubedljivo najviše uplaćuje u budžet EU

U to spada i povećanje napora Nemačke za pronalaženje jedinstvene pozicije  u Evropskoj uniji. Nemački paketi pomoći teški milijarde evra za sopstveno stanovništvo, protiv inflacije i visokih cena energenata, ali bez dogovora s drugima, okrenuli su nemali broj partnera u EU protiv vlade u Berlinu.

Jedinstvena politika prema Rusiji i Kini

Politika prema Kini i Rusiji je i 2023. jedan od glavnih zadataka Savezne vlade. Kizeveter kaže za DW da vlada sad ima zadatak „da diverzifikuje naše snabdevanje energijom i osloboditi nas jeftinih lanaca stvaranja vrednosti iz Kine - ona mora bolje diverzifikovati i prepoznati agresivne i hibridne postupke Kine. U godinama koje slede Kina će izvršiti vojni napad na Tajvan – mi zato moramo sad što je brže moguće osetno smanjiti zavisnosti i uticaj Kine."

Početkom decembra je putovanje saveznoga kancelara u Kinu izazvalo negodovanje i unutar vladajuće koalicije. Bilo je to prvo putovanje nekog zapadnog predsednika vlade nakon spornog ponovnog izbora predsjednika Si Đinpinga 23. septembra.

I uprkos oštrim kritikama, među kojima je i ona koju je izgovorila šefica nemačke diplomatije Analena Berbok (Zeleni), kancelar je dopustio ulazak kineske brodarske kompanije Cosco s manjinskim paketom u vlasništvo Hamburške luke. Uskladiti kurs prema Pekingu je još jedan izazov za Saveznu vladu u 2023. godini.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.