Saradnja Londona i Brisela poslednjih decenija je bila sve samo ne jednostavna. To je posebno bilo uočljivo kad je u pitanju spoljna i bezbednosna politika. Velika Britanija je tu često bila prepreka, recimo na polju intenzivnije vojne suradnje.

S druge strane, Britanija je na spoljnopolitičkom planu Evropskoj uniji davala posebnu težinu. Mnogi zato na Bregzit gledaju s popriličnom dozom bojazni. „Britanci su iskusne diplomate. Oni imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. A Velika Britanija se, kada su vojni kapaciteti u pitanju, od svih zemalja EU do sada stavljala najviše na raspolaganje“, smatra poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Rajnhard Bitikofer. Brisel i London bi, smatra taj nemački političar, trebalo da i nakon Bregzita zadrže prisnu saradnju u odnosima s ostatkom sveta.

I novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel se, neposredno nakon što je imenovan na to mesto, založio za nastavak prisne suradnje. „Evropska unija i Velika Britanija zajednički su etablirali mnoge globalne teme. I u mnogim tim stvarima trebalo bi nastaviti zajednički: od sankcija, preko saradnje tajnih službi, pa do borbe preko lažnih vesti i kibernetičkih napada“, smatra Borel.

-pročitajte još: Novi zamah nemačke politike u okviru EU

Važna vojna saradnja

Međutim, za sada je neizvesno koliko će toga EU i Veliku Britaniju u budućnosti povezivati na spoljnopolitičkom planu. U ugovoru o Bregzitu nalaze se opšte formulacije koje bi trebalo da zacrtaju nastavak dobrih odnosa. London bi tako i u budućnosti trebalo da učestvuje u zajedničkim vojnim projektima i misijama.

To je želja i nemačkog demohrišćanskog političara britanskog porekla Dejvida Mekalistra (CDU). „Mi i dalje želimo da sarađujemo, ali jedno mora da bude jasno: zemalja koja napušta EU ne može više da bude vodeća nacija u vojnim misijama. Dakle, britansko rukovođenje ubuduće je nezamislivo“, tvrdi Mekalister.

Britanci bez prava glasa

Velika Britanija će zvanično postati jedna od tzv. „trećih zemalja“ za koje ne važe pravila kao za one koji su „unutra“. „Britanci više neće imati vodeću reč, moraće da se pridržavaju EU-pravila bez uticaja na konačne odluke“, smatra i Fabijan Culeg iz briselskog trusta mozgova Evropski politički centar.

Pitanje je međutim koliko će Britanci biti spremni da budu deo igre bez prava glasa. Brisel i London po tom pitanju tek očekuju teški pregovori, posebno kada je reč o saradnji policija i tajnih službi, smatra Culeg. „Pitanje ličnih podataka, gde EU poštuje visoke standarde, biće jedna od najspornijih točaka pregovora“, veruje Culeg.

Međutim – a u tome se slaže većina posmatrača – spoljna i bezbednosna politika najverovatnije će ostati u senci mnogo opsežnijih pregovora. Onim o budućim ekonomskim odnosima Velike Britanija i Evropske unije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android