Nakon što su desetine hiljada migranata je proteklih dana iz Maroka stigli došpanske eksklave Seute - većina se u međuvremenu vratila preko granice. Predsednik regionalne vlade izjavio je da je bilo oko 60.000 migranata, dok je centralna vlada Španije taj broj procenila na nešto manje od 50.000, te saopštila da je među migrantima bio veliki broj žena i dece. 

Eksklava Seuta sa površinom od svega 18,5 kvadratnih kilometara ima manje od 85.000 stanovnika. U noći između četvrtka i petka hiljade migranata prenoćile su na ulicama ovog grada.

Uprkos slabim izgledima za prihvat ili nastavak puta, stotine ljudi su, prema medijskim izveštajima, i u petak uveče pokušale da stignu do obe španske enklave, Seute i Melilje. Tokom večeri je na granici između Maroka i Melilje došlo do sukoba sa policijskim službenicima. Više osoba gađalo je pripadnike snaga bezbednosti kamenicama, dok su oni koristili suzavac.

Španski vojnici sprečili su prilaz obali iz pravca mora. Tokom prethodnih dana mnogi migranti su doplivali do Seute. Broj poginulih porastao je na 67. Spasilačke službe su i tokom subotnjeg (1. avgust) prepodneva nastavile potragu na moru.

Evropski komesar: Nijedan migrant nije stigao na kopno EU

Evropski komesar za migracije Magnus Bruner izjavio je nakon telefonskog razgovora sa španskim ministrom spoljnih poslova Hozeom Manuelom Albaresom: „Nijedna osoba nije prešla granicu ka kopnenom delu Evropske unije.“

Iako Seuta pripada Španiji, koja je deo šengenskog prostora, migranti iz ove eksklave ne mogu lako da pređu na evropsko kopno. Za ove eksklave važe posebna pravila unutar Šengena: svako ko odatle putuje ka španskom kopnu ili drugim delovima šengenskog prostora, po pravilu prolazi kroz ponovnu kontrolu.

Ukoliko bi migranti ipak pokušali da pređu Sredozemno more, najpre bi naišli na spoljnu granicu EU.

EU u šoku

Evropska unija tek počinje da obrađuje šok izazvan događajima. Iako se situacija smirila, prizori iz proteklih dana mnoge su podsetili na izbegličku krizu iz 2015. godine i pokrenuli novu debatu o migracionoj politici EU. Sve se ovo dešava u trenutku kada je Zajednički evropski sistem azila (GEAS) stupio na snagu pre samo nekoliko nedelja.

Italijaje privremeno suspendovala Šengenski sporazum prema Španiji. Pravila EU ne predviđaju trajno isključenje neke države iz šengenskog prostora protiv njene volje. 

Više zemalja EU ukazuje na mogućnost dodatnog ograničavanja slobodnog kretanja unutar šengenskog prostora i uvođenja učestalijih kontrola na unutrašnjim granicama. Nemačkato čini već duže vreme, a ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint najavio je produženje ovih kontroverznih graničnih kontrola.

Francuska takođe planira da pojača kontrole na granici sa Španijom, koje su na snazi već godinama.

Koje korake Španija sada može da preduzme?

Pravila EU o azilu nalažu da Španija mora da spreči dalje kretanje podnosilaca zahteva za azil unutar Unije. Budući da se Maroko smatra sigurnom zemljom porekla, na raspolaganju su ubrzani granični postupci koji omogućavaju brže deportacije.

Reforma sistema azila (GEAS) predviđa i takozvani krizni mehanizam u slučaju masovnog priliva migranata. Španska vlada bi stoga mogla da zvanično zatraži pomoć. U tom slučaju, preostalih 27 zemalja EU trebalo bi da pokažu solidarnost, pravedno rasporede tražioce azila među sobom i podrže evropske pogranične regione resursima kako bi se zahtevi brže obrađivali.

Zašto se upućuju kritike Španiji?

Kritičari zameraju Španiji previše liberalnu migracionu politiku. Pored toga, navodi se da tamošnja vlada nije uspeela da zaštiti spoljne granice Evropske unije. Finska ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen navela je na društvenoj mreži X da države koje nisu sposobne da štite granice ne bi trebalo da budu članice šengenske zone.

Španija je pre nekoliko meseci, u borbi protiv manjka radne snage, pokrenula proces legalizacije oko 500.000 neregularnih migranata. Ova mera se odnosi isključivo na tražioce azila koji su zahtev podneli pre kraja 2025. godine, a ne na novopridošle osobe. Ipak, imajući u vidu napore na nivou EU da se suzbije neželjena neregularna migracija, ovaj potez je izazvao podozrenje i negodovanje u Briselu.

Španski premijer Pedro Sančez odgovorio je na kritike pojedinih članica EU upućene španskoj migracionoj politici. Pozvao je na dalje jačanje ujedinjene Evrope i upozorio da ne treba produbljivati podele. „Solidarnost i saosećanje su dobrovoljni“, napisao je na platformi X. „Poštovanje evropskih ugovora to nije.“

Sančez je u pismu upućenom čelnicima evropskih institucija osudio „stav“ pojedinih država članica, ocenivši ga kao proizvod „predrasuda, dezinformacija, neupućenosti ili političkih interesa“. Zatražio je hitno održavanje video-konferencije ministara unutrašnjih poslova 27 zemalja članica.

Slede hitni sastanci

Stručnjaci država članica EU danas će na kriznom sastanku razgovarati o razvoju situacije prethodnih dana, saopštio je portparol irskog predsedavanja Savetom EU. Ne očekuje se da će javnost nakon razgovora biti obaveštena o njihovom sadržaju. U ponedeljak će se sastati ambasadori država članica kako bi procenili situaciju i olakšali dalju koordinaciju.

Portparol je naveo da će tema razgovora, pored dolazaka u Seutu poslednjih dana i broja ljudi koji su se vratili u Maroko, biti i podrška EU Španiji, kao i diplomatski napori u odnosima sa Marokom.

Šta sve ovo znači za reformu sistema azila EU?

Novi sistem azila Evropske unije našao se pod velikim pritiskom samo sedam nedelja nakon početka primene. Njegov primarni cilj bio je da okonča višegodišnje sporove između država članica. Države koje se suočavaju sa najvećim brojem dolazaka – poput Španije, Kipra, Italije i Grčke – imale su zadatak da bolje obezbede spoljne granice i da procedure za azil, u meri u kojoj je to moguće, sprovode na samoj granici.

Budući da ove zemlje time sprečavaju prelazak migranata u države poput Nemačke, Austrije ili Francuske, one imaju pravo na finansijsku i logističku podršku ostalih članica EU. Međutim, primer Španije sada jasno pokazuje da bi ova uzajamna solidarnost mogla da počiva na veoma klimavim nogama.