Predstavnici nemačkih organa bezbednosti suočili su se s čitavim nizom teških pitanja na subotnjoj konferenciji za novinare u Magdeburgu. Pet ljudi je poginulo, a 200 je povređeno u napadu koji se dogodio u petak uveče kada je pedesetogodišnji Saudijac Talib A. automobilom uleteo u gomilu na božićnom vašaru u glavnom gradu Saksonije-Anhalt.

Neki od novinara bili su nezadovoljni zato što visoki policijski službenici i gradski zvaničnici ne daju jasne odgovore na njihova pitanja: Kako je policija mogla da propusti da obezbedi božićni vašar? Kako to da se očigledna upozorenja saudijskih vlasti nisu poslušala? Kako to da uznemirujuće objave na društvenim mrežama osumnjičenog počinioca nisu izazvale uzbunu?

Nekoliko dana kasnije, na mnoga od tih pitanja očigledno je i dalje teško odgovoriti, iako su posledice već sada jasne: Savezna i pokrajinske policije na konferenciji u subotu najavile su da će povećati prisustvo policije i ponovo proceniti mere obezbeđenje na stotinama božićnih vašara širom zemlje.

Obezbeđenje na božićnim vašarima

Najdirektnije pitanje na konferenciji odnosilo se na konkretne mere bezbednosti. Napad na božićni vašar u Berlinu u decembru 2016. godine, kada je 13 ljudi ubio tuniski azilant koji je kamionom uleteo u gomilu, rezultirao je dvema parlamentarnim istragama i hitnim pooštravanjem mera bezbednosti: teški betonski blokovi na ulazima na vašare, blokade na ulicama i pojačano prisustvo policije uvedeni su kao mere bezbednosti širom Nemačke, ali i Austrije.

Čini se, međutim, da ti vašari, koji privlače hiljade ljudi i organizuju se pet do šest nedelja pre Božića na gotovo svakom dostupnom prostoru u nemačkim gradovima, nikada ne mogu biti potpuno zaštićeni od vozila — delom zato što vozila hitnih službi takođe moraju da budu u mogućnosti da pristupe vašarima, a delom i zbog toga što je potrebno da postoji više izlaza za slučaj nužde, kako bi ljudi u takvim slučajevima mogli da pobegnu.

„Počinilac je koristio puteve i izlaze za hitne slučajeve“, rekao je novinarima u subotu Roni Krug, predstavnik grada Magdeburga, podsetivši pritom na incident koji se dogodio na Paradi ljubavi u Duizburgu 2010. godine, kada je 21 osoba stradala u gužvi, delom i zato što nije bilo dovoljno izlaza za slučaj opasnosti. Krug je dodao i da je plan obezbeđenja na svim božićnim vašarima u Magdeburgu „kreiran u skladu s najboljim saznanjima“ i da se bezbednosni planovi za takve vašare neprestano ažuriraju.

Hans-Jakob Šindler iz Projekta za borbu protiv ekstremizma (CEP), međunarodne neprofitne savetodavne organizacije, nije u potpunosti zadovoljan tim objašnjenjem, ali ipak priznaje da je bezbednosni sistem u Magdeburgu – kombinacija fizičkih barijera, policajaca na terenu i sigurnosnih kamera – klasičan koncept koji se koristi za sve velike javne događaje.

„Najočiglednija stvar na božićnim vašarima su te fizičke barijere: ne bi trebalo da postoje propusti takvi da kroz njih može da prođe automobil kojem to nije dozvoljeno“, kaže Šindler za DW. „Pa čak i da su samo privremeno bile otvorene barijere – počinilac je očigledno znao za to, iznajmio je automobil, odvezao se do božićnog vašara i znao je da će automobilom uspeti da prođe.“

Bilo je više dojava o Talibu A.

To očigledno nije bio jedini neuspeh — moralo je da se sklopi nekoliko propusta u nemačkoj bezbednosnoj arhitekturi kako bi se stvorili uslovi da napad u Magdeburgu uopšte bude moguć. Pritom će za procenu gde su tačno bili ti propusti biti potrebno mnogo meseci, ako ne i godina.

U razgovoru za javni servis ZDF u subotu uveče, Holger Minh, direktor nemačke Savezne policije (BKA), opisao je osumnjičenog počinioca kao „atipičnog“. Objave Taliba A. na društvenim mrežama sugerišu da je bio protivnik saudijskog režima, da je smatrao da nemačke vlasti progone saudijske disidente, ali da je ujedno bio nezadovoljan liberalnom nemačkom politikom prema izbeglicama i da je podržavao krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD).

Pozivajući se na anonimne bezbednosne izvore, nemačka novinska agencija DPA izvestila je da su saudijske vlasti prošle godine upozorile svoje nemačke kolege na Taliba A. i da su zatražile njegovo izručenje. Zbog nedostatka detalja neka od značajnih pitanja ostaju, međutim, otvorena: da li je saudijska vlada tražila njegovo izručenje zato što je bio kritičar režima ili zato što su ga videli kao opasnost po javnu bezbednost?

Bez odgovora na to, teško je odrediti kolika je čija krivica, kaže Šindler: „Upozorenje nije uvek upozorenje o tome šta će se dogoditi – ono bi moglo da se odnosi na mnoge druge stvari. U kontekstu, to upozorenje možda nije bilo onoliko ozbiljno koliko je trebalo da bude.“

Ipak, jasno je da je postojala zabrinutost zbog „atipičnog“ ponašanja Taliba A: taj 50-godišnjak je u Berlinu bio optužen za zloupotrebu telefona za hitne slučajeve, nakon svađe s policajcima u policijskoj stanici u februaru ove godine. Dan uoči napada nije se pojavio na sudskom ročištu po njegovoj sopstvenoj žalbi na te optužbe.

Pored toga, jedan građanin je prošle godine upozorio nemačku Saveznu kancelariju za migracije i izbeglice (BAMF) na Taliba A. To upozorenje je ozbiljno shvaćeno i prosleđeno nadležnim organima, saopštio je BAMF.

Uloga društvenih mreža

Činjenica da je Talib A. u poslednjih nekoliko godina očigledno bio veoma aktivan na društvenim mrežama, pokrenula je nova pitanja o ulozi platformi kao što su Iks i Fejsbuk u radikalizaciji.

Nekoliko nemačkih medija objavilo je da su među (sada već obrisanim) postovima Taliba A. na Iksu bile i izjave da očekuje da će umreti 2024. godine, da je pretio da će ubiti dvadeset Nemaca i da misli da nemačka vlada pokušava da učini Evropu više islamskom.

„Ovo je veoma dobar slučaj da se pokaže da su klasične islamističke, desničarske ili levičarske ekstremističke kategorije sada uvećane za još jednu – za kategoriju pojedinaca koji stvaraju sopstvene, ideološke, personalizovane narative“, kaže Šindler. „To je rastući trend još od pandemije, a kompanije koje poseduju društvene mreže po tom pitanju čine manje nego ranije. Ne morate da budete nekakav uporni pristalica Islamske države – u takvom konspirativnom okruženju, svaki ekstremistički narativ, kada ga dovedete do kraja, neizbežno će dovesti do nasilja.“

Ilon Mask je otpustio nekoliko hiljada moderatora sadržaja nakon što je 2022. preuzeo Iks (koji se tada zvao Tviter). To je, prema Šindlerovim rečima, dovelo do situacije da društvo očekuje pojačan rad policije u javnom prostoru, a istovremeno dozvoljava nepromišljen nedostatak moderacije na onlajn-platformama.

„Moramo da prestanemo da prihvatamo da ta industrija, jedna od najprofitabilnijih u ljudskoj istoriji, ima nultu pravnu odgovornost za sadržaj na svojim platformama i nultu pravnu odgovornost da proaktivno radi sa snagama bezbednosti“, zaključuje Šindler.

U svakom slučaju, nekim novim propisima, kakvi god da budu, potrebno je vreme da pokažu rezultate. Nemački organi bezbednosti za sada se bave pre svega neposrednim pitanjem: da li su i kako mogli da zaustave napadača u Magdeburgu?

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku