Povlače li se iz Sirije ili ne? To je trenutno glavno pitanje koje zaokuplja analitičare kada su u pitanju ruske trupe.

Nezavisni istražitelji su na osnovu satelitskih i vazdušnih snimaka primetili značajna kretanja iz ruskih vojnih baza otkako je ruski saveznik i sirijski diktator Bašar al Asad pre dve sedmice napustio zemlju.

Uočeno je da Rusi pripremaju helikoptere i vazdušne odbrambene sisteme za transport, kao i ljude s koferima koji čekaju na ukrcavanje u avione.

Ruski ratni brodovi su već 11. decembra napustili sirijske luke, dakle dva dana pre pada Asadovog režima.

Ruski zvaničnici negiraju da njihove trupe napuštaju Siriju i navode da pregovaraju s pobunjenicima koji su preuzeli vlast.

Moskva ima dve važne vojne baze u Siriji: pomorsku bazu u Tartusu, koja postoji još od 1971. godine, i vazdušnu bazu u Hmejmimu, uspostavljenu 2015. godine.

Tartus je jedina zvanična ruska pomorska baza van prostora bivšeg Sovjetskog Saveza. Rusko prisustvo tamo je raslo pre nego što je Rusija 2022. započela napad na Ukrajinu kako bi se „suzbila, zastrašila i nadzirala svaka NATO operacija u Mediteranu“, kako je to nedavno primetio Institut za ratna istraživanja, trust mozgova iz SAD.

Prebacivanje vojske u Libiju?

Hmejmim je korišćen kao logistička baza za ruske aktivnosti u Africi. Međutim, sada su u Siriji na vlasti oni ljudi koje su Rusi nekada bombardovali.

Ipak, obe strane, i pobunjenička islamistička grupa HTŠi Rusija, pragmatično postupaju i pregovaraju, izjavio je za DW Nanar Havač, analitičar koji se bavi Sirijom u trustu mozgova Krizna grupa.

„Trenutno Rusija u Siriji deluje pod protekcijom HTŠ. Ali treba imati na umu da je Rusija igrala veliku i važnu ulogu u borbi protiv HTŠ-a“, napomenuo je Havač.

To komplikuje buduće rusko vojno prisustvo u Siriji. Vol strit žurnal je nedavno, pozivajući se na neimenovane američke i libijske izvore, objavio da Rusija prebacuje vazdušne odbrambene sisteme i drugo oružje iz Sirije u baze koje kontroliše u Libiji.

Predsednik libijske Vlade nacionalnog jedinstva Abdulhamid al Dbejbah izrazio je strah od novih sukoba: „Plašimo se da će se međunarodni sukobi premestiti u Libiju i da će zemlja postati bojno polje.“

Za sada ništa nije sigurno

Ipak, zasad su to samo spekulacije, istakao je Džalel Harčaui, politički analitičar koji se bavi Libijom pri britanskom institutu RUSI.

Bilo da Rusi ostanu u Siriji ili odu, sada se sve menja, kaže on.

„Rusi će imati problema sa osiguravanjem logističkih kapaciteta, struje, vode, hrane. Takođe znaju da, ako imaš neku vojnu bazu, treba ti određeno prijateljsko raspoloženje okruženja i države u smislu obaveštajne razmene informacija. Sve to je sada izgubljeno“, navodi Harčaui za DW.

Ništa se zasad ne zna konkretno, smatra i Volfram Lačer, stručnjak za Libiju pri Nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

„Vidimo jedino da nema direktnih transporta između sirijskih baza i Libije“, kazao je on. „Ali, očigledno raste važnost Libije jer sirijske baze postaju nesigurne.“

Pretnja NATO-u

Od 2014. godine Libija je podeljena na dva dela. Vlada nacionalnog jedinstva, koju podržavaju Ujedinjene nacije, kontroliše zapad. Njen rival na istoku zemlje, u Tobruku, predstavlja administraciju izabranog, ali nepriznatog parlamenta.

Potonju podržava bivši „gospodar rata“ Kalifa Haftar, koji kontroliše razne oružane grupe na tom području.

U proteklih desetak godina svaka od tih vlada je nekoliko puta pokušala – i nije uspela – da preuzme kontrolu nad suparničkim taborom.

„Proteklih godina te libijske frakcije bile su u pat-poziciji koja je njihovu zemlju držala dalje od velikih sukoba, ali je to u velikoj meri zavisilo od dve strane sile sa značajnim vojnim prisustvom u zemlji: Rusije i Turske“, napisao je nedavno Frederik Veri iz Karnegi fondacije za međunarodni mir.

„Asadov pad bi se mogao odraziti na taj krhki balans“, napisao je dalje Veri, dodajući da bi zamrznuti libijski sukob mogao da se rasplamsa baš kao i sirijski.

To bi, dakle, moglo zavisiti od narednih koraka Rusije. Ukoliko Moskva ubedi Haftara u potrebu stalne ruske vojne baze u Libiji, to bi moglo predstavljati veliki izazov za NATO.

Haftar je dosad stalno nastojao da balansira između stranih sila kako bi izbegao zavisnost od jedne od njih. Ali, nije izvesno kakvu će odluku doneti ovog puta.