Barnabas je umoran od svega. Sedi u jednom baru u Rimu i pijucka Koka-kolu. To je njegovo poslednje piće u Italiji pre nego što krene na aerodrom gde ga čeka let za Nigeriju. Istovremeno mnogi njegovi sunarodnici svaki dan ulaze u čamce i brodove koji ih iz zemalja severne Afrike poput Libije i Tunisa prebacuju u EU. Onako kako su prebacili i Barnabasa pre tri godine. Sada ovaj 22-godišnjak želi da se vrati. Evropa ga je razočarala. "Nadao sam se dobrom životu, poslu i mislio sam da ću moći da šaljem pare svojoj majci. Ali, migranti ovde nemaju dobar život. Drugačije sam sve to zamišljao."

Barnabas se provlačio afričkim kontinentom dok nije stigao do Libije. Neki njegovi prijatelji izgubili su život na putu kroz pustinju. Mesecima je izdržao u Libiji, čekajući na svoje mesto u čamcu. Rizikovao je život a onda ga je iz mora, zajedno sa drugim migrantima, izvukla i spasla Italijanska obalska straža. Za ovog školovanog frizera, koji je u svoje putovanje investirao 1.600 evra, Italija je bila obećana zemlja. A onda je odbijena njegova molba za azil. Isto se desilo i njegovim zemljacima. Potom se našao na ulici. "Vraćam se jer u Italiji za mene nema posla - nemam potrebne papire. Ovde sam na ulici prosio. U svojoj zemlji nikada nisam nekog molio za novac."

Prišes sedi za susednim stolom u baru. I on je iz Nigerije. I on je brodom preko Sredozemnog mora došao u Italiju – i sada kao i Barnabas odlučio da se vrati u Nigeriju. "Ovo je bilo gubljenje vremena. Nisam mogao da dođem do posla. Da sam ostao u Nigeriji, do sada bih možda završio fakultet. Radujem se povratku i novom početku"

Prvi koji profitiraju od projekta dobrovoljnog povratka

Barnabas i Prišes spadaju u prve migrante koji profitiraju od projekta dobrovoljnog povratka, kojeg organizuje Italijansko izbjegličko vijeće. Ovaj projekat je namenjen ljudima kojima je odbijena molba za azil i koji su obavezni da se vrate u zemlju porekla. Program povratnicima daje startnu sumu kojom mogu da pokrenu privatni biznis. Barnabas bi ponovo želeo da radi kao frizer. "Kad se vratim u Nigeriju, ponovo ću da radim kao frizer. Sada mi se otvara mogućnost da otvorim sopstvenu frizersku radnju. I tome se jako radujem."

Prišes želi da otvori prodavnicu odeće i kozmetike. Kao i svi drugi koji izraze spremnost da se vrate, i on će dobiti 2000 evra kao pomoć za novi početak. Ali ne u gotovini. Partnerska organizacija u Nigeriji kupiće za taj novac radnju i prvu isporuku robe. Tako će povratnik Prišes odmah po dolasku početi da radi.

Povratak iz Nemačke ne ide lako

Povratak migranata iz Nigerije u Nemačku odvija se teško, uglavnom zato što nigerijske vlasti ne sarađuju. Elizabeta Tučinardi iz Izbegličkog saveta Italije kaže da je ovaj projekat predstavljen Ambasadi Nigerije u Rimu i da se otada on jednom nedeljno prezentira i migrantima: „U pravilu u roku od dva sata dobijemo privremeni dokument, sa kojim ti ljudi mogu da napuste Italiju i vtae se u Nigeriju", kaže Tučinardijeva.

Od kraja maja ova nevladina organizacija je na ovaj način ispratila 30 migranata u njihovu domovinu Nigeriju. Moglo ih je biti i više da vlada nije smanjila sredstva. Prišes se oprašta, rukuje i odlazi na aerodrom.Sa sobom nosi poruku zemljacima da dobro razmisle pre nego se odluče da krenu ka Evropskoj uniji. "Moja poruka za one koji ipak hoće u Evropu je: Promislite dobro i nemojte kretati na taj put. Svi misle da će ovde imati bolji i udobniji život, pare i sve drugo. Ali oni koji tako misle ne poznaju realnost. Moj bi im savet bio - da ne dolaze!

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android