„Energija iz obnovljivih izbora postaje sve povoljnija, tako da po prvi put ima više investicija u solarnu energiju nego u crpljenje nafte“, kaže profesorka Klaudija Kemfert sa Nemačkog instituta za istraživanje privrede.

„Posebno su solarni paneli ove godine premašili očekivanja“, dodaje i profesor Gunar Luderer sa Potsdamskog instituta za istraživanje klime.

-pročitajte još: Solarna struja sa balkona: da li se to isplati?

Prema procenama, ove godine je instalirano solarnih elektrana sa ukupnom snagom od 400 gigavata, prošle godine je to bilo 239 gigavata. Ove godine na izmaku, dodatno je vetrogeneratora snage 111 gigavata, navodi Svetska asocijacija za energiju vetra.

Osim toga, na mreže su dodata četiri nuklearna reaktora ukupne snage četiri gigavata. Ugašeno je pet starih reaktora snage šest gigavata, i to u Nemačkoj, Belgiji i Tajvanu.

Niska cena proizvodnje

Glavni razlog za snaženje postrojenja za energiju Sunca i vetra jeste veoma niska cena proizvodnje struje.

U globalnom proseku, u 2022. godini je proizvodnja kilovat-sata struje pomoću vetrogeneratora na kopnu koštala tri evrocenta, navodi međunarodna Agencija za obnovljive energije. U velikim solarnim parkovima je kilovat-sat koštao 4,5 centa.

To je već osetno jeftinije nego dobijanje struje od fosilnih goriva, što košta od 5,5 do 22 centa po kilovat-satu.

-pročitajte još: Pet alternativa grejanju na gas i naftu

Cene solarne energije su dodatno pale ove godine, kažu stručnjaci, posebno jer solarni moduli postaju jeftiniji. Računa se da je cena još 40 odsto niža nego prošle godine.

Kina masovno pravi panele

Zaslužna za to je masovna proizvodnja u Kini. Navodi se da Kina trenutno proizvodi solarnih modula snage 600 gigavata godišnje, čak 225 gigavata više nego prošle godine. Do 2025. bi ova zemlja trebalo da stigne do hiljadu gigavata solarnih panela.

-pročitajte još: Zemlje Balkana na putu ka „čistoj“ energiji

Indija, SAD i EU takođe planiraju ulaganja u solarne fabrike. U Indiji bi od 2027. trebalo da se godišnje pravi moduli snage ukupno sto gigavata, EU će uskoro praviti 30 gigavata godišnje.

„Ide brže nego što smo mislili“, kaže profesor Niklas Hene sa instituta New Climate u Kelnu. „Posebno se solarni paneli ekstremno brzo šire“, dodaje on.

Brže ide, kaže, nego što je zacrtano u ciljevima kako bi se do 2100. godine sprečio globalni rast temperature u odnosu na predindustrijsko doba veći od 1,5 Celzijusa.

Baterije napreduju

„Ova godina bi mogla ući u istoriju kao prekretnica za baterije i energetiku“, kaže Kristijan Brajer, profesor solarne ekonomije na univerzitetu LTU u Finskoj.

Razlog je, kaže, to što su „litijumske baterije bez kobalta i nikla potpuno etablirane, te što i natrijum-jonske baterije stižu na tržište“.

Jer, litijum je redak i skup metal, dok je natrijum jeftin i dostupan u skoro neograničenim količinama.

-pročitajte još: Solarni paneli u Srbiji: Đavo je u sitnim slovima

Prema ekonomskom magazinu Clean Thinking, cena natrijumskih baterija već je 40 odsto niža od litijumskih. No komercijalna upotreba je tek počela i zato natrijumske baterije čine tek jedan odsto svih baterija.

Ubuduće bi, predviđaju stručnjaci, natrijum mogao da bude osnova pogotovo stacionarnih baterija.

Sve više baterija se ugrađuje u solarna postrojenja kako bi tamo pohranjivale jeftinu struju koja se onda koristi noću, kad nema sunčeve svetlosti.

Sve više baterija treba i za E-automobile. Njihov udeo u globalnoj prodaji automobila porastao je skoro na petinu – deset puta više nego pre pet godina.

Grejanje na pumpu

Napredak se beleži i na polju grejanja, gde toplotne pumpe postaju sve bitnije. „Tehnologija se može primeniti u velikom obimu. Mnoge zemlje, recimo skandinavske, odlično demonstriraju kako ta tehnologija radi. Čak i kad je veoma hladno, kao recimo u Finskoj“, kaže Brajer.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, toplotne pumpe pokrivaju deset odsto potreba za toplotnom energijom u zgradama. U Nemačkoj je ove godine potražnja za toplotnim pumpama skočila za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Ali, uprkos rastu potražnje, investicije u toplotne pumpe kaskaju. „Manje ih je od onoga što je neophodno da se ispune ciljevi Pariskog sporazuma“, kaže nam Roland Reš, direktor centra za inovacije i tehnologije IRENA.

Prema njihovim procenama, do 2030. valja u toplotne pumpe investirati četiri puta više novca godišnje od trenutne 64 milijarde dolara.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.