Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) namerava da pozove izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na odgovornost za navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. To se odnosi i na bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, ali i na vođu terorističke organizacije Hamas, Mohameda Dijaba Ibrahima el Masrija.

Nakon višemesečne provere, Sud je ovog četvrtka (21. novembar) odobrio zahtev glavnog tužioca Karima Kana za izdavanje međunarodnih naloga za hapšenje za sve tri osobe. Svaka država-članica Suda dužna je da izvrši naloge za hapšenje Netanjahua, Galanta i El Masrija i da trojicu optuženih prebaci u Hag u Holandiji, sedište Međunarodnog krivičnog suda.

Teške optužbe

Sud nalazi „razumne razloge“ da veruje da su premijer Netanjahu i njegov bivši ministar odbrane „ciljano i namerno“ koristili glad kao oružje protiv palestinskog stanovništva u Pojasu Gaze. Onemogućeno je obezbeđivanje vode, struje i medicinske pomoći ljudima, kao i lokalnim humanitarnim organizacijama. Takav postupak verovatno ne predstavlja „istrebljenje“ kao zločin protiv čovečnosti, ali ga treba smatrati „ubistvom“, saopštio je Krivični sud.

Sudije takođe optužuju Netanjahua i Galanta da su namerno napali civile u Pojasu Gaze, što je međunarodnim ratnim pravom zabranjeno. Sud se poziva na zločine pod istragom od 8. oktobra 2023, do 20. maja 2024. Tužilac Kan tog dana je zatražio izdavanje naloga za hapšenje protiv rukovodstava Hamasa i izraelske države.

Hamasovi teroristi su 7. oktobra 2023. ubili 1.139 ljudi u Izraelu i kidnapovali 220 talaca koji su odvedeni u Pojas Gaze. Hamas i dalje drži 101 taoca. Izrael je nakon toga odgovorio masivnim udarima i vojnim operacijama protiv terorističke organizacije Hamas. Veliki deo Pojasa Gaze je u ruševinama. Prema informacijama Hamasa, koje se trenutno ne mogu proveriti, više od 40.000 ljudi u Pojasu Gaze je poginulo.

Najmanje dvojica traženih lidera Hamasa nisu više među živima

Sud zasniva međunarodni nalog za hapšenje protiv vojnog šefa Hamasa Ibrahima el Masrija na osnovu optužbi za zločine protiv čovečnosti, ubistva, istrebljenja, mučenja, silovanja i uzimanje talaca. El Masri je, po sudu, odgovoran za napade na kibuce, muzički festival u južnom Izraelu 7. oktobra 2023. i kasnija dela.

Iako se nije moglo jasno utvrditi da li je optuženi još uvek živ, poternica je ipak raspisana kao mera predostrožnosti. Dva druga lidera Hamasa, Ismail Hanija i Jahja Sinvar, za koje je glavni tužilac u maju takođe zatražio da se uhapse, od tada su ubile izraelske snage.

„Crn dan za pravdu“

Nije se dugo čekalo na oštre reakcije Izraela na naloge za hapšenje premijera i njegovog bivšeg ministra. Benjamin Netanjahu optužio je sudije za „antisemitizam“. Njegov kabinet u Jerusalimu je saopštio: „Izrael sa gnušanjem odbacuje apsurdne i lažne akcije koje je MKS protiv njega pokrenuo.“

Izdavanje naloga za hapšenje izraelski predsednik nazvao je „crnim danom za pravdu, crnim danom za čovečanstvo“. Međunarodna jurisdikcija postaje predmet podsmeha, narugao se predsednik Isak Hercog. „To od borbe svih onih koji su se borili za pravdu pravi farsu – od savezničke pobede nad nacistima, pa sve do danas.“

Kako sprovesti naloge za hapšenje

Za predstavnika Evropske unije za spoljne poslove Žozepa Borelja, odluka Suda nije politička. To se mora poštovati i sprovoditi, rekao je Borelj, koji trenutno boravi u poseti jordanskoj prestonici Amanu. Nalog za hapšenje obavezuje sve države koje su ugovorne strane Suda, uključujući i sve države Evropske unije. Štaviše, tragedija u Pojasu Gaze mora biti zaustavljena, rekao je Žozep Borelj.

Balkes Džarah, stručnjak za međunarodno pravo iz humanitarne organizacije Hjuman rajts voč, za DW ocenjuje da sada od vlada zavisi da li će sud ispuniti svoj mandat. „Ovi nalozi za hapšenje bi konačno trebalo da podstaknu međunarodnu zajednicu da okonča nasilne zločine i osigura pravdu za sve žrtve u Palestini i Izraelu“, kaže Džarah.

Izrael nije član MKS

Iako Izrael nije država-članica Međunarodnog krivičnog suda, sudije u Hagu ipak smatraju da imaju nadležnost – zato što je Palestina, koju prema sudu čine Zapadna obala i Gaza koje je Izrael okupirao, u velikoj meri pod njihovom jurisdikcijom.

Sudu koji je zasnovan na međunarodnom ugovoru iz 1998. godine, pristupile su 124 zemlje. Osim Izraela, članice nisu ni SAD, Rusija, Kina i Iran. Nejasno je da li bi Benjamin Netanjahu zaista bio uhapšen ako bi otputovao u neku državu-članicu suda.

Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je takođe na optužnici Suda zbog ratnih zločina u Ukrajini, neometano je u oktobru posetio Mongoliju. Uprkos pozivima Suda da ga uhapse, mongolske vlasti nisu reagovale. Krivični sud nema drugog načina da reaguje, osim žalbom.

Međunarodni krivični sud ima nadležnost kad god sudovi neke zemlje ne mogu ili nisu u mogućnosti da istraže optužbe protiv čovečnosti. On preduzima mere protiv pojedinaca i ne treba ga mešati s Međunarodnim sudom pravde (MSP) Ujedinjenih nacija koji je nadležan za sporove između država i takođe ima sedište u Hagu u Holandiji.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku