Piper izgleda kao sasvim normalan pas – rasa graničarski škotski ovčar (border collie). Duga, crno-bela dlaka, uši malo preklopljene prema napred, umilna njuška. On se i ponaša sasvim normalno: rado prilazi ljudima, radoznao je i rado dopušta da se miluje ili češe.

Čak ni vlasnici, Uve i Andrea Keršziper iz Oberhauzena, godinama nisu znali da je njihova kuja ekstremno kratkovida. Samo su se ponekad čudili zašto igra s bacanjem loptice kod nje baš i ne uspeva.

„Kada bi joj bacili loptu, Piper je uvek okretala glavu, umesto da hvata lopticu“, objašnjava Uve Keršziper. „Ali ok, mislili smo, valjda je jednostavno lenja.“ A supruga Andrea dodaje: „Ili možda nije shvatila igru.“

Ali pre godinu dana saznali su šta je pravi razlog: Piper ima dioptriju minus 3,5. Ona lopticu u letu jednostavno kasno uočava. Onaj ko je i sam kratkovid zna koliko u takvim slučajevima sve postaje mutno.

Vid pomaže pri skoku

S izuzetkom hvatanja lopti, Piper se u svakodnevici, uprkos svoje kratkovidosti, sasvim dobro snalazi, kaže Andrea Keršziper. Šetnja po šumi s njom sasvim dobro funkcioniše.

Ali drugačije je kada se Piper bavi posebnim sportskim aktivnostima za pse, takozvanim Agility. Tu životinje, slično skokovima s preponama za konje, moraju da savladaju različite prepreke, da puze kroz tunel ili preskaču prepreke, a sve uz svoje vlasnike koji ih vode.

Piper trenira jednom nedeljno u sportskoj dvorani za životinje u Vilfratu. I to joj pričinjava veliko zadovoljstvo. Kada su drugi psi na redu, ona sedi i cvili pored prepreka, jedva čekajući da i ama krene.

Ali jedna vežba joj pritom pričinjava veliki problem: skokovi. „Ona u pravilu skoči prerano, a tamo gde su prepreke dvostruke, ona ruši poslednju lestvicu“, objašnjava Andrea. „Dve i po godine smo s njom vežbali skokove sa preprekama na različitim visinama i različitim razmacima, ali ništa se nije menjalo.“ Nije ni čudo, s obzirom na to da trening skokova ne pomaže protiv kratkovidosti. Ono što stvarno pomaže: Piper sada pre treninga dobija naočare.

Naočare za pse

Piper je strpljiva i mirna dok joj vlasnik stavlja naočare. Okvir je roze boje – „to je odabrala moja supruga“, pravda se Uve Keršziper.

Te naočare za pse izgledaju poput onih za plivanje: plastične su, ali imaju dve gume za pričvršćivanje na glavi. Jednom gumom se pričvršćuju iza glave, a drugom pod donjim delom njuške. „Tu dolju uvek pričvrstim malo jače, jer inače sklizne“, objašnjava Uve. Na kraju pas dobija još i malo poslasticu za nagradu. U početku je Piper stalno pokušavala da šapom skine naočare, ali onda se navikla.

Kratkovidi psi uopšte nisu retkost, objašnjava Arijane Pecold, optičarka iz Ahena. Ona je među retkim specijalistima u Evropi za probleme s vidom kod životinja. Pre godinu dana ispitala je i Piper i odredila joj dioptriju. „Da, kratkovidost se javlja i kod životinja, i to ne samo pasa, već i kod mačaka ili konja“, kaže optičarka.

„Koju dioptriju treba moj pas?“

To da li je neki pas zaista kratkovid ne može se tako lako ustanoviti kao kod ljudi. „Ja naravno ne mogu da se sednem pred psa pa da mi on čita slova koja su sve manja“, kaže Arijane Pecold i smeje se. Umesto toga, ona koristi mali uređaj koji se zove skijaskop. Ta naprava koristi se i za kontrolu vida kod male dece.

Pacijentu se svetli u oko, a na osnovu toga kako se svetlo pomera na rožnjači može se utvrditi da li je on kratkovid, dalekovid ili je sve u normali. Potom se uzimaju sočiva različitih dioptrija. One se stavljaju pred oko i njihova jačina se menja sve dok merenje ne pokaže da se došlo do normalnog vida. Na osnovu toga može se utvrditi jačina dioptrije.

Sada Piper može i da skače

Piper je sada u svom elementu: trening za pse je počeo. Ona trči kroz tunel, preskače prepreke. „Danas je u dobroj formi“, kaže njen trener Danijel Šreder. On već dugo radi s porodicom Keršziper i zna koliko takve naočare pomažu. „Piper sada mnogo bolje skače. Ranije je prerano kretala u skok, a sada joj se to više ne događa“, objašnjava trener.

Međutim, naočare joj ograničavaju bočno vidno polje, što joj otežava orijentaciju. Zato sada njen vlasnik mora da izdaje više komandi, kako bi je usmeravao.

Danijel Šreder zna i neke kratkovide pse koji nose sočiva ali tu je opasnost od povreda veća. Ukoliko dođe do nekog sudara, sočivo može i da pukne, što dovodi do ozlede oka. Osim toga, sočiva tokom treninga mogu lako da ispadnu, a jedno košta i do 90 evra.

Kada se radi o turnirima za konje, tu su sočiva standard, objašnjava Pecold. Jer za konje ne postoje naočare. A mačkama nisu potrebne ni naočare ni sočiva – jednostavno zato što – za sada – ne postoji sport za mačke. Kada mačka u stanu jednom promaši kauč, onda će ona pri sledećem pokušaju da bude malo opreznija.

Neistraženi fenomen

Nauka još ne zna mnogo o tome šta je uzrok poremećaja vida kod pasa, recimo da li je to nasledno ili nastaje tokom vremena, kaže Arijane Pecold. Ali i Piperov polubrat je takođe kratkovid, što bi moglo da govori u prilog tezi o naslednom faktoru. Američki naučnici sa kalifornijskog univerziteta Berkli uočili su da je kod nekih rasa kratkovidost posebno česta – recimo kod rotvajlera ili nemačkih ovčara.

Ali životinje ne moraju da voze auto i mnogo češće se oslanjaju na svoje čulo njuha nego ljudi, tako da njima kratkovidost u svakodnevici i ne pričinjava toliko poteškoća. I Piper nosi naočare samo zato što joj savladavanje prepreka pričinjava toliko zadovoljstva, kaže njena vlasnica Andrea Keršziper. „Ona u tome stvarno uživa, to je njen sport oduvek bio. Inače bismo već odavno odustali.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android