Napad je bio usmeren na dve džamije u Krajstčerču na južnom ostrvu Novog Zelanda. Ubijeno je najmanje 49 osoba, dok je 48 povređenih zbrinuto u bolnici. Kao glavni osumnjičeni počinilac uhapšen je jedan 28-godišnji Australijanac. Premijer Australije, Skot Morison ga je okarakterisao kao "ekstremnističkog, desničarskog, nasilnog teroristu".

Pre samog čina je u internetu na više strana objavio mrzilački manifest kao napad na muslimane. Prema jednoj analizi koju je sprovela agencija AFP, zaista se radi o rasisitčkom manifestu. Međutim, policija se još nije oglasila po tom pitanju. Ovaj 28-godišnjak je svoj čin objavio uživo u internetu. Pre samog čina se u njegovom automobilu čula srpska nacionalistička borbena pesma koja se već godinama peva u antimuslimanskom kontekstu.

Uhapšeno je ukupno četvoro osumnjičenih. Prema izjavi novozelandske premijerke Džakinde Ardern nijedna od četiri uhapšene osobe nije bila poznata policiji niti je stajala na listi potencijalnih terorista.

Koliko muslimana ima na Novom Zelandu?

Veoma mali broj je muslimanskih vernika na Novom Zelandu, samo oko 1,1 procenat ukupnog stanovništva, dakle 46.100 ljudi. Ovo su podaci popisa iz 2013. godine. Aktuelizovani podaci bi trebalo da budu objavljeni u aprilu. Procenat muslimana je između 2006. i 2013. porastao za 28 odsto. Još veći porast se beleži na primer u hinduizmu.

Novozelandski muslimani vode poreklo sa različitih strana. Oko četvrtine njih je rođeno na Novom Zelandu. 21 procenat potiče sa pacifičkih ostrva, oko 27 procenata iz Azije, a 23 procenta muslimana su iz Afrike i sa Bliskog istoka.

Mustafa Faruk, predsednik novozelandskih islamskih udurženja kazao je za TVNZ kako su se muslimanski vernici osećali veoma sigurno. "Nismo mogli ni sanjati da se ovako nešto može dogoditi", kazao je Faruk. Ali, ovaj napad neće ništa promeniti u odnosu muslimana prema Novom Zelandu, smatra on.

Na Novom Zelandu je najviše hrišćana, pripadnika različitih crkava, njih 44,3 odsto, a druga po veličini grupa, njih 38,5 procenata su osobe koje ne pripadaju nijednom religijskom pravcu.

Ima li Novi Zeland problem sa ksenofobijom?

Ako čitate ono što se piše po turističkim forumima, rasizam i ksenofobija na Novom Zelandu nisu baš zastupljene teme. Imigranti u toj zemlji je pre opisuju kao otvorenu i prijateljsku. Kada je pak reč o ksenofobiji, ona je pre usmerena prema Azijatima, posebno prema kineskim investitorima.

Premijerka Ardern je novinarima rekla da je ovo pogodilo Novi Zeland posebno zbog toga što ta zemlja nije sigurna luka za mržnju, ne podržava rasizam i nije enklava za ekstremizam. "Mi predstavljamo raznolikost, ljubaznost, saosećanje, dom za one koji dele naše vrednosti i utočište onima kojima je potrebno." A ove vrednosti neće zastrašiti jedan ovakav napad, kazala je Ardern.

Gradonačelnica Krajstčerča, Lajan Dalzajel kazala je za Newshub da nije mogla očekivati da bi ovakav jedan čin mogao da se dogodi u njenom gradu ili na Novom Zelandu uopšte.

Mnogi ljudi dolaze da rade na Novom Zelandu. Stopa migracije u toj zemlji je, prema podacima CIA World Factbook 2,2 odsto na 1.000 stanovnika. To znači da mnogo ljudi više imigrira nego što emigrira. U Nemačkoj je stopa useljavanja 1,5 odsto. Prema podacima zvaničnih statističkih službi najveći broj imigranata je 2018. stigao iz Kine i Indije. Slede Velika Britanija, Australija i Filipini.

2015. je list "Nju Zeland harald" istraživao šanse za posao za različite grupe naroda. Interesantno je na primer da su muslimani u odnosu na pripadnike drugih religijskih grupa mnogo bolje kvalifikovani, ali im je bez obzira na to teško da pronađu posao. Naučnici sa Viktorija univerziteta u Velingtonu su zaključili da useljenici iz islamskih zemalja, poput Pakistana i Indonezije, češće nailaze na odbijanje u stanovništvu, nego recimo Kinezi ili Filipinci.

Kakvo je stanje sa bojevim oružjem i zakonom o oružju?

Novi Zeland važi za sigurnu zemlju. Masovni oružani napadi su retkost u toj zemlji. Do sada najteži zabeleženi napad na Novom Zelandu dogodio se 1990. u obalskom gradu Aramoana. Tada je jedan meštanin ubio 13 ljudi a njega je na kraju ubila policija. Zbog toga je zemlja 1992. pooštrila zakone o oružju.

Prema podacima veb stranice GunPolicy.org, koja pripada Univerzitetu u Sidneju i koja zastupa borbu protiv oružanog nasilja, procenjuje se da je 2017. u zemlji bilo 1,5 miliona komada oružja - što legalnog što ilegalnog. To u proseku znači da svaki treći građani poseduje oružje. 2005. je to bio svaki četvrti ili peti.

Novozelandska policijska asocijacija odavno posmatra porast posedovanja oružja u toj zemlji. 2017. je ovo policijsko udruženje govorilo o "problemu s oružjem" koje ima Novi Zeland. Kris Kejhil, predsednik udruženja, je pre dve nedelje izrazio zabrinutost zbog toga što ljudi lako mogu da dođu u posed oružja, na primer provalama. On je pre svega zabrinut za zaštitu policajaca koji na Novom Zelandu ne nose oružje već pendreke, suzavac i elektrošokere. Prema Kejhilovim rečima od juna prošle godine do danas bilo je najmanje 60 slučajeva o kojima se izveštavalo u medijima i u kojima je korišćeno oružje. A tu su još i bezbrojni slučajevi u kojima je policija pronalazila oružje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android