U novogodišnjoj noći su berlinski vatrogasci prijavili 38 napada - na njih. Od toga, 14 puta su vatrogasci „namamljeni u zasedu“, kako je saopšteno, a onda napadnuti pirotehnikom ili su na njih bacane flaše i kamenje.

To je raspalilo debatu o tome ko su mladići koji nemaju pametnija posla nego da terorišu policiju i vatrogasce, umesto da slave Novu godinu. Pikantno je što su, po svemu sudeći, u pitanju većinom stranci ili Nemci migrantskog porekla.

pročitajte još:Novogodišnji vatromet: Crni bilans u Nemačkoj

Policija je naime saopštila da je među 145 uhapšenih u Berlinu bilo državljana 18 različitih zemalja, od toga 45 nemačkih državljana. U vrhu liste su dalje Avganistanci (27) i Sirijci (21). Osumnjičeni su u međuvremenu pušteni iz pritvora, a još se ne zna koliko će optužnica biti podignuto.

Povređeno je preko 30 policajaca i vatrogasaca. Berlinski vatrogasci su u ponedeljak na Jutjubu objavili neke od snimaka napada.

„Prevladava dojam kod policije i vatrogasaca da su u neredima natprosečno učestvovale grupe mladih muškaraca s migrantskom pozadinom“, rekao je predsednik Nemačkog sindikata policije Rajner Vent za magazin Fokus.

Jedan neimenovani policajac je za tabloid Bild rekao: „Ovaj doček bio je tužni vrhunac. Imao sam osećaj da stvarno hoće da nas teško povrede ili čak ubiju.“

Taj tabloid tvrdi da političari pokušavaju da zataškaju istinu i da skreću pažnju sa teme. „Ne žele da pričaju o migrantima, nego o zabrani petardi“, piše u podnaslovu jednog teksta.

Za mnoge konzervativne političare i komentatore ovo je deža vi. Setili su se dočeka Nove 2016. godine u Kelnu kada su stotine migranata seksualno napastvovale žene na platou pred katedralom, podneto je tada 1.200 krivičnih prijava.

pročitajte još:Kelnska noć koja je promenila Nemačku

Drugi pak upozoravaju da se ne sme skrenuti u ksenofobiju i da dešavanja sa proteklog dočeka u Berlinu treba potanko ispitati.

Nasilje kao valuta na ulici

„Ovo je bila čista strast za nasiljem“, kaže Ahmad Mansur, poznati psiholog i stručnjak za islamizam. „To ima veze i sa patrijarhalnim strukturama koje vode tome da ovi ljudi našu pravnu državu, našu policiju i spasilačke ekipe pojme kao nešto slabašno što se sme napasti“, dodaje Mansur za javni servis ARD.

Guner Balči u razgovoru za Špigel nije previše birala reči. Ona je poverenica za integraciju u berlinskoj četvrti Nojkeln, koju u velikom broju naseljavaju ljudi migrantskih korena i često važi za problematičnu. „U pitanju su totalni tupani“, rekla je ona o nasilnicima.

„Beznadežni otpadnici“ i „gubitnici“, koji glume „gangstere“ i napadima na policiju žele da utvrde svoj imidž na ulici, nastavila je Balči. „Njihov biznis-model je da stvaraju probleme“, dodala je ona. Nasilje, kaže, nije etnički motivisano:

„Njihovo nasilje se jednako usmerava protiv policajaca arapskog ili turskog porekla u našem kvartu.“

Ona je rekla da društvu ne treba debata o integraciji, nego o otpadnicima društva, zanemarenim ljudima. Jer, većina u Nojkelnu želi red i da država očita bukvicu nasilnicima.

„Predstavnici arapskih i turskih udruženja mi kažu da ništa ne pomaže to što mladi delinkventi za kaznu triput moraju da počiste školsko dvorište.“

Ulrih Vagner, socijalni psiholog sa Univerziteta Magdeburg, kaže da u urbanim sredinama među mladima oni migrantskog porekla često čine polovinu populacije, pa je pitanje da li su u nasilju nad snagama reda bili natprosečno zastupljeni.

Kako kaže, doček Nove godine i druga slavlja okuplja mlade ljude, mnogo se pije, a onda je vid „zabave“ to da se agresija ispoljava prema ljudima sa uniformom. Ali, kako je dodao, to nije dovoljno objašnjenje.

„Uobičajeni model objašnjenja je da se radi o ljudima kod kojih nije još sasvim uspela integracija i participacija u društvu. To ima veze sa tim kakve ponude za učešće naše društvo daje jednom delu mladih ljudi. Kakve su šanse da nađu zadovoljavajući posao? Koliko im je objašnjeno da mogu politički da se uključe i da ne moraju da posmatraju državu kao neprijatelja?“, rekao je Vagner za javni radio rbb.

„Ako tu nešto ide po zlu, onda se stvaraju podgrupe u kojima se razvijaju sopstveni nazori o prihvatljivosti nasilja. U njima se država i oni gore vide kao nešto strano i neprijateljsko, protiv čega je legitimno boriti se“, dodaje Vagner.

Konzervativni političari oštro kritikuju

Sindikati vatrogasaca već su tražili da se njihova vozila opreme deš-kamerama, kao i da vatrogasci nose kamere na uniformi kako bi bolje dokumentovali napade.

Glasni su i zahtevi za zabranom prodaje pirotehnike. Novogodišnji vatromet i petarde su u Nemačkoj neka vrsta nacionalnog sporta, na koju se godišnje potroši preko 120 miliona evra. No i ove godine je nekoliko ljudi poginulo tokom vatrometa, bilo je više otkinutih šaka i izgubljenih očiju.

No, kako kaže poslanik Demohrišćana i raniji ministar zdravlja Jens Špan, nasilje iz Berlina se ne može preduprediti ako pričamo samo o zabrani petardi. „Ovde se radi o neuređenoj migraciji, propaloj integraciji i manjku poštovanja prema državi, a ne o vatrometu“, rekao je on za portal t-onlajn.

Za isti portal je govorio Danijel Ginter, premijer severne pokrajine Šlezvig-Holštajn: „Ponašanje vandala i ludaka koji napadaju policiju i vatrogasce, i čak ih mame u zasede, ne sme se tolerisati i mora biti kažnjeno čitavom silinom zakona“, rekao je ovaj demohrišćanin.

„Silinu zakona“ prizivaju i vladajući političari Socijaldemokrata poput ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Njena stranačka koleginica Rem Alabali-Radovan, poverenica Vlade za integraciju, upozorava da se ne smeju paušalno sumnjičiti ljudi migrantskog porekla. To, kako je rekla, „doprinosi dodatnoj stigmatizaciji delova društva i stvara nove jazove, umesto da se bori protiv društvenih uzroka problema“.

Alabali-Radovan je napade opisala kao „odvratne“ i priželjkuje oštre kazne. „Počinioce moramo ocenjivati na osnovu njihovih dela, a ne na osnovu pretpostavljenog porekla, kako sada neki čine“, dodala je ona.

Napada nije bilo samo u Berlinu. Policija je saopštila da se slično dešavalo u Bonu, Esenu, Hagenu, Hamburgu. U zapadnoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji povređeno je preko četrdeset službenih lica, a privedeno 250 ljudi.

nr (dpa, epd, ard, rbb, spiegel, focus, bild)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.