Napadi ukrajinskih oružanih snaga na rafinerije izazvali su novu krizu sa gorivom u Rusiji. Prema navodima novinske agencije Rojters, pogođeno je najmanje 30 regiona. Za razliku od prethodnog talasa nestašice goriva, koji je počeo krajem maja i trajao do sredine jula, trenutna kriza posebno teško pogađa Moskvu i Moskovsku oblast, kako javljaju korisnici društvenih mreža. Lanci benzinskih pumpi „Gasprom njeft“ i „Tatnjeft“ već su ograničili prodaju goriva u Moskvi.

„Ne može se reći da goriva uopšte nema, ali se oseća kriza. To nije samo lični problem, neizvesnost u vezi sa tim da li neko može da napusti grad i ponovo se u njega vrati, već i ekonomski“, rekao je u intervjuu za DW Oleg Grigorenko, glavni urednik ruskog nezavisnog internet-portala „7x“, koji je u Rusiji označen kao „strani agent“. Prema rečima Grigorenka, taksisti, kurirske službe i građevinski sektor u nekoliko regiona već beleže smanjenje broja narudžbina. Razlog je, kako kaže, zavisnost mnogih lanaca snabdevanja od goriva. „Logistika privatnih građevinskih kompanija u velikoj meri zavisi od snabdevanja gorivom“, ističe Grigorenko.

I u južnom ruskom regionu Krasnodaru, prema izveštajima regionalnih medija, stvaraju se dugi redovi na benzinskim pumpama. Iz nadležnih službi može se čuti da je tu situaciju navodno izazvala velika potražnja tokom sezone odmora. Ipak, mnogi meštani letnju sezonu već opisuju kao katastrofu. „Svojom mirnom atmosferom i laganim tempom života, današnji Soči podseća na vreme pre Olimpijskih igara, kada je na putevima bilo malo automobila, a grad imao znatno manje turista i stanovnika. Ali, radi se o sledećem: u Sočiju nema benzina“, piše na Instagramu Igor Zaharčenko, agent za nekretnine, koji potiče iz ovog grada na Crnom moru.

Posledice lošeg kvaliteta goriva

Igor Ananskih, zamenik predsednika Odbora za energetiku ruske Državne dume, izjavio je za rusku medijsku kuću RTVI da će se u roku od dve do tri nedelje snabdevanje gorivom verovatno normalizovati.

Međutim, ekonomski stručnjak Nikolaj Koršenevski, koji je zbog protesta protiv ruskog agresorskog rata u Ukrajini napustio Rusiju i sada živi u inostranstvu, smatra da je to malo verovatno. U intervjuu za DW on takođe ukazuje na sve lošiji kvalitet naftnih prerađevina. Navodi da su mu poznanici slali fotografije svojih automobila na čijim instrument-tablama se pojavljuju upozorenja o kvarovima, što ukazuje na oštećenje motora izazvano lošim kvalitetom goriva. „Automobil neće da upali i mora u servis. Od tih istih ljudi znam da postoje liste čekanja u servisima koje traju mesecima, čak i u Moskvi. A zatim se mesecima čeka i na rezervne delove. Očigledno, neka vozila ne podnose gorivo koje im se toči u rezervoare. Naravno, rat traje i ne zna se šta se tačno proizvodi i u kojim količinama se mešaju sastojci u gorivo“, kaže Koršenevski.

On trenutne probleme u industriji nafte i gasa smatra nagoveštajem duboke krize. Kako izveštava Blumberg, ruski izvoz nafte tokom rata beleži oštriji pad nego ikada ranije. Istovremeno, smanjena je i proizvodnja nafte. „Rusija je 2019. godine proizvodila 11,5 miliona barela dnevno. Danas ta brojka iznosi manje od devet miliona. Ako se ovaj trend nastavi, a problemi u preradi nafte pogoršaju, proizvodnja bi verovatno mogla da padne na osam miliona barela. To bi stvorilo uslove za potpunu ekonomsku i sistemsku krizu“, predviđa Koršenevski. On ne vidi brzo rešenje za ove probleme i smatra da je situacija u Rusiji slična onoj u Venecueli i da je reč o ekonomiji koju karakteriše hronični pad domaćeg bruto proizvoda.

Iluzorne nade u uvoz nafte

Rešavanje nestašice goriva putem uvoza iz Indije, Kine ili drugih zemalja, kako su predložile ruske vlasti, neće dati rezultate, smatra Vjačeslav Širjajev, ruski ekonomski analitičar koji takođe živi u inostranstvu. „S obzirom na izolaciju sa kojom se Rusija suočava, nemoguće je obezbediti snabdevanje od 200.000 tona goriva dnevno, što je otprilike količina benzina i dizela koja je Rusiji svakodnevno potrebna“, izjavio je on za DW. I Širjajev, koji se javno usprotivio ratu u Ukrajini, od strane ruskih vlasti označen je kao „strani agent“.

U intervjuu za DW, ruski ekonomista Igor Lipsic ističe da je nemoguće brzo obnoviti oštećene rafinerije. Pri tome, kako kaže, one su i dalje ranjive na moguće nove vazdušne napade. Zbog toga vlasti ograničavaju potrošnju goriva. „Taj trend je već počeo“, napominje on. Medicinskim ustanovama, policiji i vatrogascima, kao i vozilima komunalnih službi, te onima koja pripadaju bezbednosnim snagama i državnim organima, dozvoljeno je da pristupe pumpama i natoče gorivo. „To se dešava pred očima ljudi koji satima čekaju, što izaziva veliko ogorčenje“, naglašava ovaj kritičar Kremlja, koji je svoju karijeru profesora na Visokoj školi za ekonomiju u Moskvi okončao zbog sve većeg političkog pritiska i sada živi i radi u egzilu u Evropi.

Lipsic kaže i da trenutna situacija u Rusiji uveliko podseća na raspad Sovjetskog Saveza. „Elita je imala pristup posebnim sistemima snabdevanja, ekskluzivnim prodavnicama i skladištima u kojima je mogla da kupi šta god poželi bez većih poteškoća, bez čekanja u redovima i po relativno niskim cenama. To je izazvalo veliko ogorčenje ruskog naroda. Kada je Boris Jeljcin najavio planove za ukidanje tih zatvorenih distributivnih centara, javnost ga je sa oduševljenjem podržala. Sada se ponovo suočavamo sa sličnom situacijom“, ističe ovaj stručnjak. On smatra da se u današnjoj Rusiji stvara zatvoreni sistem distribucije goriva, koji će vožnju automobilom pretvoriti u luksuz.

Ključ za okončanje rata?

Prema rečima ekonomskog stručnjaka Vjačeslava Širjajeva, ukrajinski napadi na ciljeve unutar Rusije, u čijem fokusu su vojni i civilni ciljevi, mogli bi ozbiljno da uzdrmaju rusku ekonomiju i ubrzaju kraj rata. Prema njegovim procenama, sukob bi mogao biti okončan u roku od nekoliko nedelja, ukoliko bi Zapad podržao Ukrajinu i omogućio joj da udvostruči ili utrostruči intenzitet tih napada. „Ukrajina bi tako mogla da izazove haos u ruskoj unutrašnjosti i izazove potpuni gubitak kontrole“, ističe Širjajev.

On smatra da bi nestašica goriva mogla da odigra presudnu ulogu u podrivanju stabilnosti režima Vladimira Putina. „Ako nestane dizela, ruska železnička mreža u dužini od 6.000 kilometara bi stala. Time bi mogla da se izazove paraliza stotina industrijskih pogona. Bez dizela, desetine hiljada kamiona ne bi mogli da saobraćaju, hrana ne bi stizala do prodavnica, a poljoprivrednici ne bi mogli da obave žetvu“, naglasio je on.

Prema proceni Širjajeva, to bi u značajnoj meri moglo da ubrza osujećivanje Putinovih planova za nastavak rata. „Ako Ukrajina uništi kompletnu infrastrukturu za preradu nafte, Putin će ustanoviti da se njegova naređenja ne izvršavaju“, kaže ruski stručnjak. Tada bi, zbog nestašice goriva, sve stalo.