Otkako su Ujedinjene nacije pre dvadeset godina ustanovile Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama 25. novembra, u više od 100 zemalja sveta preko 1.700 organizacija na ovaj dan započinje kampanju „16 dana aktivizma“.

-pročitajte još: Nasilje nad ženama: kad se svakodnevica pretvori u košmar

U Srbiji se tim problemom decenijama bave brojne organizacije doprinoseći prevenciji nasilja prema ženama. Tek poslednjih godina, međutim, taj dugogodišnji rad znatno je vidljiviji, s obzirom na to da je više žena koje su trpele neki vid nasilja smoglo hrabrosti da istupe i ohrabre druge da urade isto.

„Pre same prijave nasilja nadležnim institucijama, žene podržavamo u pravljenju bezbednosnog plana, uzimajući u obzir aktuelne okolnosti u kojima se žena nalazi“, kaže za DW Jovana Markulić iz Autonomnog ženskog centra. „Žene se javljaju s različitim pričama i iskustvima. Neke zovu da bi porazgovarale o situaciji koju još uvek ne percipiraju kao nasilje, već o tome govore kao o njihovoj svakodnevnici koja im stvara nelagodu. Tokom razgovora radimo na osvešćivanju žena da prepoznaju i jasno imenuju nasilje koje im se dešava, da uoče mehanizme kojim se nasilnik koristi, kao i da kada se odluče da prijave nasilje nadležnim institucijama, to urade na bezbedan način“, kaže Markulić.

Posledice pandemije

I mehanizmi institucija u Srbiji poslednjih godina su jasnije definisani zahvaljujući Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici koji je na snazi od pre četiri godine. Taj zakon uneo je značajne novine vezane za samo krivično delo, ali i za postupanje sa žrtvom. Novim zakonom prepisuju su dve hitne mere – privremeno udaljenje počinioca i privremena zabrana prilaska i kontakta sa žrtvom. U Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu kažu da na nivou te institucije statistika pokazuje blagi pad prijava nasilja u porodici ozkako se zakon sprovodi.

„Možemo da kažemo da je zakon dao neki rezultat, a ono što je isto bitno jeste da se tim hitnim merama pruža primarna zaštita žrtvama nasilja. Tamo gde posebno procenimo, mi vodimo krivični postupak koji je odvojen od postupka izricanja hitnih mera“, kaže portparol Tužilaštva u Nišu Ivan Marković. On dodaje da je tokom 2018. godine u Nišu izrečeno oko hiljadu hitnih mera, a prošle 2020. godine između 850 i 900.

U Autonomnom ženskom centru, s druge strane kažu da su upravo poslednje dve godine tokom pandemije imali tri puta veći broj poziva žena nego inače. „Dodatnom strahu žrtava doprinela je činjenica da su morale da provode više vremena s nasilnicima u svojim kućama, zbog epidemioloških mera i obaveznog karantina. Kod većine je bila prisutna tenzija i strah, a to su bili i okidači za intenziviranje nasilja. Zatvorenost institucija, policijski čas, te izostajanje jasne poruke žrtvama da mogu da prijave nasilje bez obzira na epidemiološke mere, doveli su do porasta nasilja nad ženama“, kaže Jovana Markulić.

Ekonomsko nasilje

Novim zakonom o sprečavanju nasilja u porodici uvedena je još jedna novina. Sada se štite i emotivni i bivši partneri. To je prema rečima zamenika javnog tužioca, veoma bitno, jer su do sada imali veliki broj slučajeva uznemiravanja i proganjanja, a institucije nisu mogle da pruže adekvatnu zaštitu. Međutim, ono što zakon nije predvideo, jeste ekonomsko nasilje, veoma čest vid nasilja. Na tu vrstu nasilja ukazuju i ženske organizacije, ali i advokatica Maja Glušćević.

„U našoj državi sam pojam nasilja podrazumeva fizičko nasilje, kasnije i psihičko. Retko ko spominje ekonomsko. Imala sam mnogo takvih slučajeva, poput jedne žene koja nije mogla da se razvede, jer nije mogla da plati takse. Tu smo ’isterali’ da žena ne plati takse, a da dete ipak pripadne njoj“, kaže Glušćevićeva.

Ona ističe da ekonomsko nasilje podrazumeva i psihičko, a često i fizičko nasilje. Smatra da bi država trebalo da izmeni zakon i definiše ekonomsko nasilje kao i druge vrste nasilja, kako bi, kaže, ona kao advokatica mogla da zaštiti žrtve.

Kako o tome izveštavaju mediji?

Mediji u Srbiji puni su vesti o nasilju nad ženama. Piše se, između ostalog, i o krivičnom delu silovanja o čemu su progovorile i neke hrabre glumice čije slike i komentari javnosti pune stranice tiražnih novina. Grupa „Novinarke protiv nasilja“ (NPN), osnovana je upravo sa ciljem da se podigne kvalitet izveštavanja o nasilju nad ženama. Grupa sastavlja i godišnju analizu medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama.

„Već godinama unazad problemi u medijskom izveštavanju najčešće se vezuju za otkrivanje identiteta žrtve, kao i za senzacionalističko pristupanje temi i izveštavanje o konkretnim slučajevima, umesto o fenomenu nasilja kao takvom. Relativizacija, umanjivanje problema i iznošenje nepotrebnih detalja utiču na to da javnost ne ume da prepozna nasilje, ne ume da reaguje, ne vidi razmere problema i postaje istovremeno voajer i sudija za određene slučajeve. To nije uloga javnosti, i nije uloga medija da u tome podstiče javnost. Uloga medija je da iznosi statistiku, da govori o slučajevima koji su od interesa za javnost, ali na način da čuva dostojanstvo žrtve, da pruži informacije i edukuje i javnost i žrtve“, kažu novinarke Maja Čečen, Jovana Gligorijević i Sanja Pavlović iz Grupe NPN.

Prema podacima te organizacije, ipak ima i pomaka na bolje. „Primera radi, polovina od ukupnog broja medijskih objava tokom 2019. godine otkrivala je identitet žrtve, dok je u 2020. taj procenat smanjen na 38 odsto, dok je procenat onih koji su 2019. koristili senzacionalističke izraze bio 40 odsto, a 2020. godine je pao na 35. Ipak, uočavamo i da neki problemi opstaju ili čak postaju sve teži. Primera radi, 28 odsto objava 2019. godine sadržalo je neadekvatne i stereotipne fotografije i video-zapise, a 2020. taj procenat je bio 36 odsto.“

Posebno ugrožene Romkinje

Ministarka u Vladi Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović još ranije je najavila formiranje jedinstvenog registra slučajeva nasilja u porodici. „To znači da socijalna služba, policija, sudstvo, apsolutno svi imamo isti registar nasilnika i da znamo koji su to nasilnici, gde su oni, gde žive, kako se ponašaju. To jeste složen proces, to nije jednostavno sve uraditi, ali ja zaista mislim da mora da se uradi“, kaže ministarka Mihajlović.

Ona dodaje i da je veoma zadovoljna što tema rodne ravnopravnosti i nasilje nad ženama više nije tabu u Srbiji, i to što se shvata da postoji ne tako mali problem. Ipak, kaže, i ona veruje da je moglo mnogo brže da se radi na rešavanju problema nasilja nad ženama i devojčicama, a među njima prvenstveno Romkinjama.

Tokom „16 dana aktivizma“ u Srbiji će biti održan niz događaja na temu borbe protiv nasilja nad ženama u cilju veće vidljivosti problema. Ove godine, UNDP u središte svoje kampanje stavlja seksizam pod sloganom #TičeMeSe.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu