„Partner je pretukao i zadavio“, „Suprug teško zlostavljao svoju ženu“, „Bivši partner s 18 uboda ubio lekarku“… To su samo neki od naslova iz kojih se može naslutiti koliko je opasno nasilje nad ženama u Nemačkoj. A to nasilje svakodnevni život mnogih žena pretvara u noćnu moru. Žrtve nasilja u partnerskim odnosima su i muškarci, ali su žene ipak nadproporcionalno zastupljene u rubrici „žrtve“.

Prema aktuelnoj statistici Savezne kriminalističke policije (BKA), u protekloj godini registrovano je 119.164 žrtava nasilja ženskog pola, te 28.867 muškaraca. Dakle, 80,4 odsto žrtava nasilja u porodici ili u partnerskim odnosima su žene. U prošloj godini je bilo 114.903 ženskih žrtava nasilja. Pod pojmom „nasilje u partnerskim odnosima“ podrazumeva se seksualno zlostavljanje, stalking ili oduzimanje slobode, pa sve do ubistva ili ubistva iz nehata. Statistički gledano, u Nemačkoj policija svakoga dana registruje po jedan pokušaj ubistva osobe ženskog pola.

-pročitajte još: Nasilje nad ženama u Srbiji: žrtve spremnije da progovore

Ekstremne dimenzije nasilja

Prema novim istraživanjima, svaka dva i po dana neki muškarac u Nemačkoj ubije svoju (bivšu) partnerku. U 2020. godini ubijeno je 139 žena i 30 muškaraca. Godinu dana ranije – 117 žena i 32 muškarca. To je tužan bilans – upravo na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama (25.11).

„Ne smemo to više da dozvoljavamo. Moramo tome jasno da se suprotstavimo“, rekla je odlazeća nemačka ministarka za porodicu Kristin Lambreht (SPD) na predstavljanju izveštaja BKA u utorak u Berlinu. Ono što posebno zabrinjava jeste porast stope nasilja.

Lambreht se požalila da se ti zločini često relativizuju. „Kad čujem da neko kaže kako je ’porodična tragedija’ kad neki partner ili bivši partner ubije ženu i dete, meni se diže kosa na glavi. To nije porodična tragedija. Za mene je porodična tragedija kad majka troje dece umre od raka. A kad partner ili bivši partner ubije ženu i dete, ili se prema njima odnosi nasilno, to nije ništa drugo nego čin nasilja. I to se tako mora i nazvati“, objasnila je Kristin Lambreht.

Za one zločine kod kojih se žena ubije zato što je žena (odnosno zbog njenog pola), u Nemačkoj se sve češće koristi pojam „femicid“. Femicidi ipak nisu posebno definisano krivično delo. BKA od 2015. objavljuje godišnji izveštaj o „ubistvima u kontekstu partnerskih odnosa“, kako se femicid zvanično naziva. A njihov broj neznatno oscilira. Za sada je najveći broj femicida registrovan 2015. (155 žrtava). No, BKA ne istražuje šta je bio motiv tih zločina.

Nasilje tokom lokdauna

Stvarne razmere nasilja nad ženama nisu poznate. Mnoge žene se jednostavno boje da odu na policiju, one strahuju da im tamo neće poverovati. Prema nekim studijama, kako kaže šef BKA Holger Minh, stvarni broj delikata mogao bi da bude i za 90 odsto veći od onih registrovanih.

Prema Minhovim navodima, tokom korona-lokdauna nije zabeležen upadljiv porast broja nedela koje je registrovala policija. Ali on ipak računa s povećanjem stope nasilja koje se ne prijavi. Iz organizacije „Nasilje protiv žena“, koja žrtvama nasilja nudi i telefonsku pomoć, kažu da je tokom pandemije uočen znatan porast broja slučajeva u kojima je žrtvama nasilja bilo potrebno savetovanje.

„Stanje je ozbiljno“, upozorava Lina Štoc iz organizacije za pomoć ženama „Terre des Femmes Deutschland“. Ona u razgovoru za DW ističe: „Nasilje postoji u svim društvenim slojevima, nezavisno od primanja, zanimanja ili porekla.“

A šta su razlozi? Često se iza nasilja u partnerskim vezama krije poriv za demonstracijom moći, „dakle cilj uglavnom muških partnera jeste da kontrolišu svoju partnerku, da on određuje ono što se nje tiče“, dodaje Štoc. Mnogi femicidi događaju se upravo nakon raskida veze ili „onda kada žene žele da se povuku iz neke veze, pa ih njihov partner pretuče, često i sa smrtnim posledicama, zato što ima osećaj da mu se otima nešto čime on, kako veruje, ima pravo da raspolaže.“

Istanbulska konvencija

U februaru 2018. u Nemačkoj je na snagu stupila Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, poznatija pod imenom „Istanbulska konvencija“. To je, globalno gledano, bio prvi pravno obavezujući ugovor donet u cilju borbe protiv nasilja nad ženama u partnerskim i drugim odnosima. Konvencija je potpisana 2011. u Istanbulu. Njome se predviđa da u ustave zemalja koje su je ratifikovale uđe odredba o ravnopravnosti polova, a cilj je poboljšanje situacije u kojoj se nalaze žene – uz pomoć prevencije, obrazovanja, programa pomoći i krivičnog progona.

Od usvajanja Konvencije, u Nemačkoj je dosta toga postignuto i ima napretka kaže Lina Štoc: „Savezna vlada je, nakon ratifikacije, instalirala telefonsku liniju za pomoć ženama s područja čitave zemlje. Pomoć je preko nje dostupna 24 sata na dan, a i na brojnim jezicima“, kaže Štoc. Osim toga, BKA je počeo da sastavlja godišnje izveštaje o nivou nasilja u partnerskim odnosima. „Nažalost, mnogi aspekti Konvencije nisu u dovoljnoj meri, odnosno nisu uopšte primenjeni u praksi“, žali se Štoc.

Ona se nada da bi buduća koalicija SPD, Zelenih i FDP mogla da poboljša situaciju. U cilju zaštite žena u Nemačkoj „moralo bi da se stvori najmanje 14.000 novih mesta u sigurnim kućama“, kaže Štoc. Osim toga, , u skladu s Istanbulskom konvencijom, trebalo bi uvesti obavezujuće protokole u zaštiti žena, odnosno programe dodatne kvalifikacije pravosudnih i policijskih službenika. „To je važno kako bi žrtve imale osećaj da mogu da se obrate policiji za pomoć i da mogu da računaju da će postupak biti pošten. Nažalost, još uvek suviše često imamo situacije u kojima se njima ne pomaže na adekvatan način“, kritikuje Lina Štoc.

Neravnopravnost žena i muškaraca

Uprkos ogromnom napretku u poslednjih 20 godina, još uvek nije da u značajnijoj meri smanjena količina nasilja nad ženama, sumira sociološkinja Monika Šretle iz Instituta za empirijsku sociologiju (IfeS) u Nirnbergu. „Nije se mnogo toga promenilo u odnosu polova. Još uvek se muškost povezuje s nasiljem, a ravnopravnost se ne prihvata. Imali smo veoma dugo saveznu kancelarku, ali muškarci i žene još uvek nisu na istom nivou“, tvrdi Šretle u razgovoru za DW.

Ona je inače jedna od osnivačica „European Observatory on Femicide“, centra koji se bavi prikupljanjem i analizom femicida u Evropi. Šretle tvrdi da je Španija jedina zemlja na Starom kontinentu u kojoj je zabeležen „značajan pad broja femicida“. Jedan od razlog za to je i činjenica da su Španci reformisali zakonodavstvo i sada se tamo nasilje nad ženama tretira kao nasilje koje je povezano sa polom žrtve, a to se, prema rečima Monike Šretle, održava i na način na koji društvo percipira femicid.

Mogu li mlade generacije u Nemačkoj da pomognu da se ubrza raspad patrijarhalnih struktura? „Postoji nada kod mlađih muškaraca i žena, pogotovo u alternativnim krugovima. Na primer, u pokretima poput „Fridays for Future“, gde mladi i muškarci pokazuju da žele drugačiji odnos između polova. Mislim da postoji potencijal za promene.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu