Kada su na početku pandemije korona-virusa u proleće 2020. širom sveta bile zatvorene škole, a učenici morali da ostanu kod kuće, niko nije ni slutio da to neće biti samo dvonedeljna pauza, odnosno kratkotrajni prekid. Ali ubrzo je postalo jasno da učenici neće tako brzo ponovno videti svoje učionice.

Umesto regularne nastave u školi, krenulo se na onlajn nastavu u virtuelnim učionicama. Jedan tim istraživača s Geteovog univerziteta u Frankfurtu na Majni sada je otkrio da deca i mladi tokom te virtualne nastave na početku pandemije i nisu baš mnogo toga naučili, i to uprkos svim nastojanjima škola da se „prebace“ na onlajn-nastavu.

Istraživači su analizirali studije iz raznih delova sveta koje su se bavile upravo pitanjem kako se kompetencija učenica i učenika razvijala tokom prve faze nastave na daljinu u proleće 2020. Rezultati su poražavajući: stepen znanja kod mnogih mladih ljudi koji su morali da uče od kuće – stagnira. Neke studije su čak pokazale i da postoje slučajevi gubitka kompetencija, to jest da su učenici tokom te faze izgubili već stečena znanja ili sposobnosti. To je otprilike isti onaj efekat koji se uoči nakon letnjeg raspusta, tvrde istraživači.

Frankfurtski tim podrobnije je analizirao rezultate 11 studija iz Nemačke, Holandije, Belgije, Austrije, Kine, Australije i SAD. „U proleće 2020. svi su se našli u sasvim novoj, neviđenoj situaciji“, ukazuje za DW dr Svenja Hamerštajn, naučna saradnica na Institutu za psihologiju Geteovog univerziteta.

Ona naglašava da još uvek nema dovoljno pouzdanih podataka o rezultatima rada u školama tokom prvog lokdauna, odnosno da je studija na kojoj je i sama radila samo prvi prikaz stanja. Tek bi trebalo istražiti kakve su efekte imali kasnije restrikcije, jer škole su bile zatvorene i tokom jeseni, odnosno zime.

„Ogroman pad“, pogotovo kod najmlađih

Mici iz Ajdahoa, savezne države na severozapadu SAD, može iz prve ruke da potvrdi rezultate studije. Ona je učiteljica u predškolskim razredima i kaže da je nakon prve faze onlajn-nastave u proleće prošle godine uočila nedostatke kod njenih đaka – i to uprkos činjenici da se i ona sama, ali i njene koleginice i kolege, svim silama trudila da obezbedi što kvalitetniju nastavu.

„Uočili smo ogroman pad kod naših đaka“, kaže učiteljica. „Imali smo čitav niz učenika koji na kraju školske godine 2020. nisu bili na nivou na kojem je trebalo da budu, na primer u čitanju. I kad su nakon letnjeg raspusta krenuli u prvi razred, učitelji su morali mnogo toga da nadoknađuju.“

Mnogo toga zavisi od roditelja

Kod najmlađih učenika je pad znanja tokom i nakon prvog lokdauna u proleće prošle godine bio najuočljiviji, kažu istraživači iz Frankfurta. „Kod mlađe dece se u tom periodu još razvijaju kognitivne sposobnosti“ navodi Hamerštajn jedan od razloga.

Robert, nastavnik matematike i informatike u jednoj školi u seoskom području u Donjoj Saksoniji, u proleće 2020. predavao je učenicima od petog do jedanaestog razreda. Zaključio je da je, pogotovo kod mlađih učenika, jedan faktor posebno važan za uspeh nastave na daljinu: „Veoma mnogo zavisi od roditelja. Ne samo to da li oni kontrolišu jesu li deca na vreme uradila i predala domaće zadaće, već i to da li oni rade zajedno sa decom“.

Upravo zbog toga istraživače nije iznenadilo to da su deca i mladi iz „socijalno slabijih“ porodica bili posebno zakinuti. Važnu ulogu u obrazovnom procesu u tim mesecima igrala je i tehnička oprema koja je kod kuće bila na raspolaganju učenicima, naglašava nastavnik matematike.

U boljoj situaciji su bila deca čiji su roditelji radili od kuće, pa su uz svoje radne obveze mogli da nadgledaju i proces učenja od kuće. To su uglavnom bili roditelji koji rade kancelarijske poslove: „Za kasirku iz supermarketa to nije bilo moguće“, kaže Robert.

„Definitivno sam naučila manje“

Ali i starije učenice i učenici, koji su mogli samostalno da rade od kuće, pričaju o problemima s kojima su se suočili prilikom iznenadnog prelaska na onlajn-nastavu.

„U početku nastava na daljinu nije bila efikasna“, kaže Medi. Ona ima 18 godina i živi u američkoj saveznoj državi Merilend. U proleće 2020. pohađala je 11. razred: „Moja škola nije imala standardizovan plan, nisu svi nastavnici koristili istu platformu za svoje kurseve, a neki nastavnici uopšte nisu ni držali nastavu.“

Osamnaestogodišnja Ema je u martu 2020. takođe bila u 11. razredu. Ona pohađa jednu međunarodnu privatnu školu u Pragu. „Definitivno sam naučila manje, a s tim što sam naučila sam nesigurnija nego što bi to bio slučaj da sam normalno išla u školu“, kaže Ema. „Kad na kompjuteru svi isključe svoje mikrofone (dok priča nastavnica), već je i samo uključivanje mikrofona da bi se postavilo pitanje veliki korak. Mislim da je mnoge bilo sramota da zamole nastavnike da im pomognu kada im je pomoć bila potrebna. I zato su jednostavno dobili manje podrške.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.