Kada je 27. septembra otkazana sedma runda dijaloga Beograda i Prištine, šef beogradskog pregovaračkog tima, Borislav Stefanović izjavio: „Apsolutno je nemoguće da se sa Prištinom razgovara o struji, telefonima i regionalnim inicijativama kada postoji nasilje na severu Kosova i kada imamo situaciju da se puca na nenaoružane građane.“

Dva meseca kasnije, dve delegacije ponovo će se naći za istim stolom u Briselu, ali i pred istim temama: energetika, telekomunikacije, učešće Kosova na regionalnim skupovima, priznavanje diploma kao i primena dosada postignutih dogovora.

Zajedničko upravljanje granicama ili prelazima?

I dok je u septembru, u trenutku odlaganja dijaloga, primarni cilj Beograda bio da se nađe adekvatno rešenje za funkcionisanje prelaza Jarinje i Brnjak, iz Brisela je poručeno da „pitanje prelaza na severu Kosova neće biti predmet niti dijaloga Beograda i Prištine niti drugih pregovora sa Srbijom“, kao i da će se dijalog nastaviti kada „srpska strana bude spremna da se ponovo uključi“. U međuvremenu, Evropska unija je nastojala da u komunikaciji sa obe strane nađe rešenje za o sprovođenju dogovora o carinskom pečatu i slobodi kretanja, što bi trebalo da podrazumeva i rešavanje pitanja upravljanja i carinskim punktovima na severu Kosova, oko kojih je tokom prethodnih meseci došlo do podizanja tenzija između lokalnog srpskog stanovništva i pripadnika Kfora.

Nezvanično, očekuje se da se prilikom novog susreta u Briselu razmotri mogućnost tzv. „zajedničkog upravljanja granicama“. I dok iz Brisela poručuju da korišćenje ove odrednice ni u kom slučaju ne podrazumeva priznavanje nezavisnosti Kosova od strane EU, Beograd i Priština i dalje stoje pri svojim definicijama administrativnih linija odnosno državno-graničnih prelaza između Srbije i Kosova.

Dijalog za kandidatski status

Nastavak dijaloga Beograda i Prišine, pored, uvek u prvi plan isticanog poboljšanja života ljudi na terenu, ima i svoju drugu dimenziju. Prilikom donošenja preporuke o kandidatskom statusu Srbije, komesar za proširenje Štefan File je izjavio: „Na osnovama postignutog napretka u oblasti reformskih procesa, saradnje sa Tribunalom u Hagu i napretka u pravcu regionalnog pomirenja, preporučujem da se Srbiji odobri status kandidata , podrazumevajući da se Srbija vrati dijalogu sa Kosovom i u dobroj volji primeni već postignute dogovore.“

Konačnu odluku o kandidatskom statusu Srbije trebalo bi da u drugoj nedelji decembra donesu zemlje članice EU. Za sada među evropskom dvadesetsedmoricom još ne postoji konsenzus po tom pitanju, ali ni po pitanju uslova neophodnih za pozitivnu odluku. Tako se u Briselu nezvanično može čuti da je do 9. decembra i konačne odluke o kandidaturi Srbije minimalno neophodno da se pored nastavka dijaloga omogući slobodno kretanje ljudi i robe na celoj teritoriji Kosova, dok se među zahtevima nekih zemalja članica mogu čuti i pozivi za korake u pravcu ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković