DW: Gospođo Fajon, regionalni samiti poput aktuelnog u Sarajevu uvek su praćeni optimističnim obećanjima. Ali čim se političari vrate u svoje zemlje, čujemo drugačije tonove. Da li balkanski političari imaju dva načina komunikacije koja se prema potrebi uključuju i isključuju?

Tanja Fajon: To se može tako posmatrati. Vidimo česte sastanke u Briselu gde se lideri o nečemu dogovore – takav smo slučaj nedavno imali u dijalogu Srbije i Kosova. Čujemo jednu vrstu retorike u Briselu, a onda, kada se vrate kući, vidimo da nema primene dogovorenog. Stoga bih uvek rekla da je neobično važno da postoji jasna privrženost lidera na Balkanu da zaista ispunjavaju svoje obaveze. Ovo nisu laka vremena za Evropsku uniju. Poslednje sedmice su lideri EU konačno raspravljali o važnosti jasne evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana, posebno jer je stanje u mnogim zemljama destabilizovano. Zato je ekstremno važno da tamošnji lideri budu zaista svesni svojih obaveza.

Govori se o novim tenzijama na Balkanu, pogoršava se odnos Beograda i Prištine. Parlament u Prištini zamrzao je dijalog dok Ramuš Haradinaj ne bude na slobodi. Kako tumačite tu odluku?

Veoma žalim zbog pogoršanja u dijalogu Kosova i Srbije, jer je to ključno za život građana. Uvek pozivamo dve strane da nastave dijalog, a sve dodatne tenzije samo usporavaju proces evropskih reformi. Volela bih da je drugačije, ali između Srbije i Kosova vidimo mnogo tenzija u poslednje vreme. I u drugim zemljama, recimo u Makedoniji, situacija je na ivici pravog političkog meteža i zato pozivam sve odgovorne političare da smire tenzije i vrate se dijalogu.

Rezolucija kosovskog parlamenta predstavlja i vid poziva Evropskoj uniji da izvrši pritisak na Srbiju kako bi ona povukla poternice za nekadašnjim komandantima OVK. Šta mislite o tome?

Vidite, ja sam evropski parlamentarac, mogu samo da pratim poteze Kosova i izrazim žaljenje zbog dodatnih tenzija i jednostranih odluka koje imamo poslednjih sedmica. To nije od pomoći za dobrosusedske odnose, a posebno ne doprinosi boljem životu građana.

Dijalog je i pre bio težak, jer dve strane imaju dijametralno suprotne pozicije: Srbija vodi dijalog kako bi rešila neke probleme, ali neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Priština je za stolom s ciljem da se dijalog okonča tako što će strane jedna drugu priznati kao suverene države. Da li ta kontradiktornost dovodi dijalog u ćorsokak?

Gledajte, svi znamo da je svrha dijaloga da olakša život građana na obe strane. Ključno je da se nastavi sa dijalogom, da se obe strane vrate za sto bez prejudiciranja šta bi dijalog na kraju mogao da donese. Trenutno je veoma važno da se razgovori nastave, a ne da imamo situaciju u kojoj nikako da se paralelni pravosudni sistem na severu integriše [u kosovske institucije], ili ovo što se desilo sada, da kosovske vlasti revidiraju srpske ambicije nad 520 poseda na Kosovu [koji su do sada bili registrovani na ime SFRJ, Srbije ili AP Kosova i Metohije]. Zato bih zaista apelovala na obe strane da se sete da fokus treba da bude na građanima i njihovom životu.

Šta mislite o nastojanjima Prištine da uspostavi oružane snage?

Znamo kakva je međunarodna pozicija NATO, SAD ili Evropske unije. Oni su to jasno stavili do znanja prošle sedmice. Naše institucije su protiv svakog jednostranog poteza Prištine koji vodi kreiranju vojske. Samo mogu da se pridružim tom apelu. Kosovo bi trebalo da razmotri te reakcije koje su dobro utemeljene.

*Tanja Fajon, 1971, je od 2009. poslanica slovenačkih Socijaldemokrata u Evropskom parlamentu. Zamenik je člana u parlamentarnoj delegaciji za odnose sa zemljama Zapadnog Balkana, a bila je izvestilac Evropskog parlamenta o viznoj liberalizaciji za region.