Novac nije sve, ali bez novca je sve ništa. Ta izreka možda i ne važi za sve životne situacije, ali za državu i njene zadatke sigurno važi. Ako nema novca, političke namere ne mogu da se ostvare. To izaziva frustracije i svađe, a upravo to je sada slučaj unutar vladajuće nemačke koalicije koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

Sredinom marta, savezni ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) mora da predstavi osnovne stavke saveznog budžeta za 2024. godinu. Lindner želi da ispuni jedno od svojih najvažnijih predizbornih obećanja: da ponovo uvede „kočnicu zaduživanja“ (zabranu prevelikog zaduživanja), koja je zapisana u nemačkom Osnovnom zakonu (ustavu). Dakle, da država troši samo onoliko novca koliko dobije od poreza. Od početka pandemije korone „kočnica zaduživanja“ stalno je stavljana van snage. To je dozvoljeno ako se država nalazi u teškoj finansijskoj situaciji.

-pročitajte još: Narodne kuhinje u Nemačkoj: siromaštvo u jednoj od najbogatijih zemalja sveta

Svi moraju da štede

Liberal Lindner već mesecima vodi pregovore o budžetu sa svojim kolegama u vladi. Jer, „kočnica zaduživanja“ može da se poštuje samo ako vlada bude veoma štedela. Kad je Rusija napala Ukrajinu, Lindner je morao da uzme dodatne kredite – pored već dogovorenog zaduženja od 60 milijardi evra za zaštitu klime. A tu su i sto milijardi evra za opremanje nemačke vojske i 200 milijardi za rasterećenje građana i pomoć zbog velikog rasta cena energenata.

Ti krediti su došli uz ionako rekordno zaduženje državnog budžeta nastalo zbog pandemije, ali i zbog velikih prethodnih dugova. Ako se sve to sabere, Nemačka je dužna više od 2,5 biliona evra. Ministarstvo finansija na te dugove mora da plaća kamate, a one su osetno porasle zbog inflacije i povećanja kamata. Dok su kamate 2021. još iznosile četiri milijarde, trenutno su one oko 40 milijardi evra. „To je novac koji nedostaje na drugoj strani“, naglašava ministar finansija.

Velike potrebe

A sve to znači – još veći nedostatak novca za nužne potrebe. Pritom očekivani prihod od poreza za 2024. ionako neće biti dovoljan da bi se finansirao barem status kvo. Nakon godina pandemije, zdravstvenim osiguranjima su potrebne milijarde kako bi poravnala svoje deficite. A i osiguranje za negu je pod toliko velikim pritiskom zbog starenja društva, da ono mora biti reformisano.

Prošle godine više od milion izbeglica došlo u Nemačku, a i dalje stižu nove. Smeštaj i snabdevanje izbeglica takođe koštaju milijarde. Nemačke pokrajine i opštine već mesecima se žale da sa odobrenim novcem ne mogu da izađu na kraj.

Šta je važnije: bezbednost ili socijalna politika?

A tu je onda i vojska. Savezni ministar odbrane Boris Pistorijus želi još više novca, pored onih obećanih sto milijardi. Taj socijaldemokrata smatra da je za Bundesver potrebno dodatnih deset milijardi evra svake godine. S tim se ne slažu mnogi čak ni u njegovoj stranci. Sto milijardi evra je „dovoljno za iduće godine“, kaže predsednik poslaničke grupe SPD u Bundestagu Rolf Micenih.

Ima još sektora koji moraju da se uzmu uzeta u obzir u saveznom budžetu. U međunarodnoj politici ne sme se zanemariti ni humanitarna, ni razvojna pomoć, naglašava Micenih. „To bi trebalo uskladiti“, kaže on i na taj način podržava svoju stranačku koleginicu, ministarku razvojne pomoći Svenju Šulce. Ona upozorava da su zemlje u razvoju veoma zabrinute da bi Nemačka zbog rata u Ukrajini mogla da zaboravi na pomoć Globalnom jugu.

Siromaštvo dece, nedostatak stanova, zastarele pruge

I ne vlada samo u SPD-u da bi rat u Ukrajini i njegove posledice mogli bitno da ograniče mogućnosti delovanja vladajuće koalicije. Šta će biti s koalicionim ugovorom i političkim namerama koje mnogo koštaju?

Na spisku je i borba protiv siromaštva dece preko socijalne pomoći za svako dete. Uz to bi svake godine trebalo da bude izgrađeno više od 100.000 socijalnih stanova, a tu su i investicije u zaštitu klime, digitalnu infrastrukturu, železničke i putne saobraćajnice. Samo za finansiranje penzija trebalo bi da preko deonica Nemačkom penzionom fondu bude doznačeno deset milijardi evra, koji bi taj novac trebalo da uloži na berzi. A FDP smatra da bi u tu svrhu moglo biti izdvojeno mnogo više od deset milijardi.

Habek protiv Lindnera

S obzirom na to da planovi zapisani u koalicionom ugovoru nisu poređani po prioritetima, svaka stranka smatra da bi njeni planovi trebalo da imaju prednost. A zbog nedostatka novca, unutar koalicije dolazi do sukoba – koji su uostalom prognozirani još na početku njihovog mandata. SPD i Zeleni su dve levičarske stranke, kojima je važna socijalna pravda i zaštita životne sredine i koje se zalažu za jaku ulogu države. Liberali iz FDP-a po mnogo čemu zastupa suprotna gledišta: što je moguće manje regulisanja, niski porezi i što je moguće niža socijalna davanja.

Ko bi trebalo da popusti? Ko da se odrekne svojih ciljeva? U februaru je u javnost dospelo pismo koje je ministar privrede iz Zelenih Robert Habek u ime svih ministarstava na čelu kojih su ministri iz njegove stranke, uputio ministru finansija iz redova Liberala. U njemu Habek kaže da Zeleni, doduše, ne dovode u pitanje „kočnicu zaduživanja“, ali i da nisu spremni da za to žrtvuju svoje projekte.

Povećanje poreza?

Habek je odbacio Lindnerove planove štednje i umesto toga predložio povećanje prihoda države. Ali, Lindner se tome odlučno protivi. Povećanje poreza ili ukidanje poreskih olakšica za one koji imaju službena vozila za Lindnera ne dolazi u obzir. Umesto toga, Liberali bi u sadašnjoj situaciji smanjili poreze preduzećima i uveli poreske olakšice za one s najvišim primanjima. Kao prvo, ukinuli bi „porez solidarnosti“ koji su u Nemačkoj ranije plaćali svi, a sada ga plaćaju samo oni s najvišim primanjima. Ali to bi smanjilo poreske prihode za oko 11 milijardi evra.

U sporu između Habeka i Lindnera, navodno je socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc već nametnuo svoju odluku. List „Špigel“ izvestio je o sastanku trojice političara u kancelarovom uredu na kojem je Šolc stao na stranu Lindnera. FDP je izgubio na pet poslednjih pokrajinskih izbora, zbog čega je šef te stranke ionako pod velikim pritiskom. Šolc ne želi da taj pritisak dodatno povećava.

Zatvorena sednica vlade

Vlada će 5. i 6. marta održati zatvorenu sednicu u dvorcu Mezebergu. Ako tamo ne bude postignut dogovor, Lindner će u svom predlogu državnog budžeta morati da ostavi neka prazna mesta. To se zove „globalno smanjenje izdataka“, što znači da uštede moraju da budu naknadno navedene. Za to ostaje vremena do juna. Do tada predlog budžeta mora da bude potpun i sa svim pojedinostima, jer on onda mora da se preda u Bundestag na raspravu i usvajanje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.