Misija se sastoji iz tri dela objasnio je u Briselu admiral Đampaolo di Paola, predsednik Vojnog komiteta NATO. Reč je o embargu na isporuke naoružanja, sprovođenju odluke o zoni zabrane letenja i zaštiti civilnog stanovništva od napada. Van tih okvira NATO neće ići, rekao je general Di Paola:

„NATO se strogo pridržava rezolucija Saveta bezbednosti 1970 i 1973. Želeo bih da budem jasan: najvažniji deo naše misije jeste zaštita civilnog stanovništva od napada ili pretnje napadom. Svesni smo da ne postoji čisto vojno rešenje za krizu u Libiji. NATO nije angažovan u Libiji kako bi odlučivao o njenoj sudbini o kojoj će odlučiti libijski narod. To je stvar Libijaca.“

Obećano je da će biti istraženi svi izveštaji o civilnim žrtvama u savezničkim bombardovanjima, ali te izveštaje NATO nije potvrdio.

„Kontrolisaćemo embargo na oružje“

U međuvremenu neki saveznici, pre svega SAD i Velika Britanija, razmatraju mogućnost naoružavanja pobunjenika kako bi oni mogli ravnopravno da se suprotstave Gadafijevim snagama. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen protivi se tome, ali je admiral Di Paola bio oprezniji:

„Ne bih da komentarišem šta neki saveznici ili zemlje razmišljaju ili čine. Mi kao NATO u svakom slučaju kontrolisaćemo embargo (na isporuke oružja)“.

Paola je dodao da, ukoliko bi bio otkriven brod koji prevozi oružje ili plaćenike u Libiju, taj brod bi bio zaustavljen i isključio je mogućnost da neka od savezničkih zemalja planira nešto tako. Istovremeno je rekao da, ukoliko se sutra situacija promeni, onda će i NATO zauzeti novi stav.

Predstavnica NATO za javnost Oana Lungesku stavila je misiju u šire okvire: „Propala država bila bi najgori mogući slučaj. Niko ne želi propalu državu koja bi bila rasadnik ekstremizma. Zato smatramo da je značajno što je cela međunarodna zajednica čula poziv Ujedinjenih nacija da pomogne kako bi se zaustavilo nasilje i zaštitilo civilno stanovništvo u Libiji.“

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević