NATO brine o svojim balkanskim „granicama“
7. decembar 2017.
Malo je verovatno da će na samit NATO u Briselu u julu sledeće godine biti pozvani predstavnici novih zemalja koje bi se uskoro mogle pridružiti vojnom savezu. Pa ipak, zvaničnici Alijanse kažu da je za takve odluke rano jer će u aprilu biti predstavljeni novi izveštaji o napretku.
Nema sumnje da se u Skoplju nadaju pozivnici. Makedonija je na putu ka NATO još od 1999, iste godine kada je Albanija zaključila Akcioni plan za članstvo (MAP) da bi konačno postala članica deset godina kasnije. Crna Gora je isti put prošla između 2009. i 2017.
Najveći balvan koji je Skoplje imalo na putu evroatlantskih intergracija – spor sa Atinom oko imena države – mogao bi uskoro da bude uklonjen sa puta. Još nije izvesno da će Grčka prihvatiti ulazak severnog suseda u NATO pod međunarodno priznatim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (FYROM), ali su nakon smene vlasti u Skoplju odnosi svakako relaksirani.
Pročitajte još: Rusija igra na „srpsku kartu“
Nije samo ime
Danijel Server, američki stručnjak za Balkan sa vašingtonskog Univerziteta „Džon Hopkins“, smatra da Evropska unija i Sjedinjene Države treba da urade više kako bi spor oko imena odmah bio rešen na osnovu takozvanog „Prelaznog sporazuma“ iz 1995. godine.
Prema njemu bi Makedoniji trebalo da bude dopušteno priključenje Alijansi pod provizornim imenom FYROM. To je kasnije potvrdio i Međunarodni krivični sud. „Evropljani i Amerikanci bi trebalo da kažu Grčkoj da to prihvati“, navodi Server za DW.
No bilo bi suviše prosto predstaviti razmirice oko imena kao jedinu prepreku za ulazak u NATO, smatra Džems Meki, šef Kancelarije za evroatlantska i globalna partnerstva u NATO. „Videli smo i nazadovanje u pitanjima demokratije te vladavine prava u pogledu delovanja bezbednosnih i obaveštajnih službi“, kaže on za DW. Podseća da se novi premijer Zoran Zaev obavezao na reforme u tom pogledu. „Mi ćemo to pažljivo pratiti“, kaže Meki.
Stanje demokratije i vladavine prava češće se analizira u vezi sa pridruživanjem EU, ali Meki naglašava da je to jedan od najvažnijih aspekata saradnje NATO i EU. Podaci o napretku na Zapadnom Balkanu razmenjuju se „skoro na dnevnoj bazi“. Meki je pohvalio Skoplje zbog „bliske saradnje sa EU u pokušaju da se sistematski pristupi ovim pitanjima“.
Pročitajte još: „Poseta veka“ kao poruka Moskvi
Briga zbog ruskog uticaja
Takav pristup Makedonije, prema rečima Džemsa Mekija, stoji u oštrom kontrastu sa razvojem u Bosni. Vojni šef NATO je političkim liderima u toj zemlji prošlog meseca saopštio da BiH ispunjava vojne uslove za prijem u Alijansu, ali da politički progres ne postoji. Kako su nedavno članovi Predsedništva BiH rekli u odvojenim intervjuima za DW, protivljenje političkih predstavnika Srba članstvu u Alijansi praktično je ovu temu stavilo na led.
„Imamo štab NATO u Sarajevu“, kaže Meki. „Tamo je više od 30 stručnjaka koji svakodnevno rade sa Bosancima kako bi podstakli odbrambene reforme. Nadamo se jačanju tih odbrambenih institucija, da ćemo im pomoći da postanu jače kako bi osigurale bezbednost u zemlji. Ali na posletku je potrebna politička volja, baš kao i za reforme neophodne za pristup EU, potreban je dogovor kako bi se preduzele neophodne reforme.“
Pročitajte još: „NATO nije slučajno odabrao BiH“
Roza Balfur iz Nemačkog Maršalovog fonda upozorava da ne bi trebalo propustiti trenutak da se pruži podrška novom samopouzdanju koje se razvilo u Makedoniji. „Za razliku od Srbije gde mnogi vide Rusiju kao najboljeg prijatelja, Makedonci deluju jače opredeljeni za pridruživanje EU. Dakle ne bih se fokusirala na probleme već na pozitivne trendove koji su u naletu.“
Ni u NATO ne previđaju ruski uticaj na Balkanu. „Voleo bih da mogu da kažem da sve ovo radimo jer smo dobri ljudi“, kaže Meki o pristupu Balkanu. „Ali iskreno, ovo radimo jer je u pitanju ključni bezbednosni interes NATO da nemamo nestabilnost na svojim granicama.“