General major Bundesvera Jozef Bloc to naziva "logistički velikom operacijom". Trenutno u nemačkom Bremerhavenu, tri teretna broda mornarice SAD iskrcavaju oružje i opremu tenkovske brigade 4. američke pešadijske divizije. Ukupno 900 teretnih vagona, koji su zajedno dugi 14 kilometara i brojni konvoji šlepera, narednih dana će preko severne Nemačke taj vojni tovar voziti u Poljsku.

Operacija "Atlantic Resolve" je znak konstantnog angažmana SAD za Evropu u cilju stabilizacije mira, navodi Timoti Megvajer, zamenik glavnog zapovednika američkih kopnenih jedinica u Evropi, stacioniranih  u Bremerhavenu. Vlada SAD je protekle godine najavila da će trajno poslati još jednu borbenu brigadu u Evropu. Barak Obama želi pre svega Poljake, Estonce, Letonce i Litvance da uveri da su SAD vojno na njihovoj strani. Te zemlje to rado čuju, jer smatraju da su ugrožene zbog ruske agresije u Ukrajini. Istovremeno se, kako se navodi u tim zemljama, za vreme izborne kampanje od budućeg predsednika SAD Donalda Trampa između redova čula sumnja u bezuslovnu američku savezničku vernost.

Amerikanci su deo jedne veće strategije NATO. Od ove godine NATO namerava da u Poljskoj i tri baltičke zemlje stacionira četiri multinacionalne borbene jedinice sa oko hiljadu vojnika u svakoj - dakle ukupno 4000. Ta odluka je donesena prošlog leta na samitu NATO u Varšavi. I stacioniranje jednog nemačkog bataljona od oko 500 vojnika u Litvaniji je deo strategije povećanja prisutnosti NATO na severoistoku Evrope. Nemački vojnici će biti stacionirani na jednom uskom kopnenom koridoru (Suvalki) koji sa samo 65 kilometara vazdušne linije povezuje Poljsku i Litvaniju i važi kao Ahilova peta NATO, u slučaju eventualne odbrane baltičkih zemalja.

Zveckanje oružjem ili...?

Politički sukobi oko naoružavanja NATO na istoku Evrope su tokom samita u Varšavi dostigli vrhunac. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je tada govorio o "zveckanju oružjem i ratnim poklicima" i žestoko je kritikovan zbog stava koji je navodno prijateljski prema Rusiji.

Premeštanjem američkih trupa taj spor ulazi u novu fazu. Sabine Lezing (Levica) u Evropskom parlamentu čak upozorava: "To vojno postrojavanje bi se moglo videti kao konkretna priprema za rat i moglo bi izazvati kontrareakcije koje nam se neće dopasti."

Ali i unutar Nemačke su ti američki vojni transporti izazvali žestoke polemike. Dok jedni, poput socijaldemokratskog premijera pokrajine Brandenburg, koja se graniči s Poljskom, ističe da tenkovi na granicama nikome neće pomoći, iz redova Hršćanskodemokratske unije (CDU) moglo se čuti kako se američke vojne radnje sprovode regularno u okviru ugovornih pravila NATO i na izrazitu želju Poljske.

Generalni sekretar NATO Jens Stolternberg je tu operaciju pre nekoliko dana takođe branio kao "defanzivnu" i obrazložio da se ona sprovodi kako bi se osigurao mir: "Nalazimo se u situaciji u kojoj se ruska strana intenzivno naoružava i pokazuje spremnom da upotrebi silu protiv svog suseda Ukrajine. Reč je o ograničenoj, multinacionalnoj prisutnosti koja bi trebalo da pokaže da smo jedinstveni i da se uzajamno pomažemo." Stoltenberg je takođe istakao da ne smatra da će se SAD na čelu sa Trampom udaljiti od evropskih saveznika. Tramp mu je, kako je rekao Stoltenberg, "kazao kako smatra da ima obavezu prema Severnoatlantskom savezu. Osim toga, Kongres SAD je upravo doneo odluku o tome da učetvorostruči budžet za američku vojsku u Evropi. Stoga sam siguran da će se SAD pridržavati svojih obveza." S druge strane, i Stoltenberg želi dijalog sa Rusijom: "Zastrašivanje, odbrana i dijalog nisu kontradiktorne stvari."

U slučaju sukoba, Baltik ne bi mogao da se odbrani

Međutim, jedna druga, odlučujuća rečenica Stoltenberga bi u istočnim članicama NATO mogla da izazove ljutnju. O navodnoj pretnji koju Rusija predstavlja on je rekao: "Rusija ne predstavlja neposrednu opasnost za neku članicu NATO." Istovremeno je relativizovao obim pristunosti NATO sadašnjom akcijom: "Radi se nekoliko hiljada vojnika, u poređenju sa destinama hiljada ruskih vojnika".

I upravo ti brojčani odnosi su problem, prema mišljenju vojnih stratega. Jer, ukoliko Rusija bude htela, ona bi zahvaljujući vojnoj nadmoći u regionu Istočne Evrope mogla bez problema da zauzme tri baltičke NATO članice. Do tog zaključka dolaze zapadni odbrambeni političari.

U jednoj analizi američkog trusta mozgova RAND (Vesli Klark, Egon Rams) navodi se da bi Rusija kopnenu veznu između Poljske i Baltika mogla lako staviti pod svoju kontrolu. Pešadija NATO "ne bi mogla ni da se povuče. Ona bi na licu mesta bila uništena." U analizi RAND-a se dodaje da bi u tom slučaju jedino preostala mogućnost ponovnog osvajanja Baltika, ali bi tako nešto završilo "katastrofom". Za stanovnike baltičkih zemalja takve analize nisu nimalo umirujuće.