Nemački kancelar Olaf Šolc telefonirao je u petak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Prema informacijama iz Berlina, Šolc je tražio prekid vatre kao i omogućavanje da se humanitarna pomoć doturi u područja borbi.

Prema saopštenju Kremlja, Putin je preneo Šolcu da ostaje pri zahtevima da se Ukrajina „demilitarizuje“ i „denacifikuje“, kao i da bude neutralna zemlja bez nuklearnih kapaciteta. Osim toga, Kremlj traži priznanje aneksije Krima i suverenitet za separatističke republike Donjeck i Lugansk u njihovim administrativnim granicama.

Kako se dodaje, Putin je informisao Šolca da je za ovaj vikend planirana treća runda direktnih razgovora sa Kijevom od početka invazije.

U četvrtak su inače dve strane dogovorile otvaranje humanitarnih koridora kako bi civili napustili područja borbi, ali su se u petak međusobno optuživale za opstrukciju tih koridora.

„Uopšte ne verujemo Ruskoj Federaciji“, rekao je pak savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak novinarima, „zato želimo međunarodne posrednike svesne odgovornosti.“

Prema informacijama iz Rijada, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman ponudio je da posreduje, ali nije poznato šta o tome misle u Kijevu i Moskvi.

NATO neće u rat

NATO je izričito odbio da uspostavi i kontroliše zonu zabrane leta nad Ukrajine. To je poručio generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg nakon sastanka šefova diplomatija NATO. Kako je rekao, NATO se neće mešati u rat ni kopneno ni vazdušno.

„Kao saveznici iz NATO, imamo odgovornost da sprečimo da rat eskalira van granica Ukrajine, da postane još razorniji i izazove još više ljudske patnje“, dodao je Stoltenberg u Briselu, i jasno poručio: „NATO neće rat sa Rusijom.“

Nakon što je ranije Zelenski pozvao dobrovoljce iz celog sveta da dođu na front u Ukrajinu, češki zvaničnici su saopštili da neće krivično goniti svoje građane koji se pridruže ukrajinskoj strani.

Opasne borbe oko nuklearke

Na frontu ruske trupe imaju punu kontrolu nad najvećom nuklearnom elektranom Evrope u Zaporožju, na jugoistoku Ukrajine. Početne tvrdnje iz Kijeva da su ruski tenkovi gađali reaktore ispostavile su se kao netačne. Požar koji je izbio nastao je nakon udara projektila u jednu zgradu.  

Prema više izvora, za sada nema naznaka da je atomska centrala oštećena niti ima povišene radijacije. U trenutku borbi, samo jedan od šest reaktora je radio smanjenim kapacitetom.

Dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio Rusiju za „nuklearni terorizam“ i to da hoće da „ponovi“ katastrofu iz Černobilja, Moskva za sve krivi „ukrajinske sabotere“.

Zbog razmene vatre oko divovske nuklearke vlada velika zabrinutost. Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Marijano Grosi ocenio je da je zauzimanje atomske centrale do sada neviđena situacija. To stvara „veoma fragilno i nestabilno stanje“, naveo je Grosi.

Najgori scenario kao Fukušima

U elektrani je očito ostalo tehničko osoblje, kao i ono koje se bavi bezbednošću postrojenja. Grosi kaže da je organizacija koju vodi u kontaktu sa tim ljudima, a da oni izveštavaju o „napetom i izazovnom“ stanju, ali i da je trenutno mirno.

Grosi je ponudio Moskvi i Kijevu sastanak na području takođe zauzete i odavno ugašene nuklearke u Černobilju, ili da lično dođe u Zaporožje i uveri se da je sve u redu sa reaktorima.

Kako je za nemački javni servis objasnio stručnjak za atomsku energiju Kristof Pistner, nuklearke se ne grade tako da budu otporne na granatiranje i vojne napade. Doduše, kako je dodao, nuklearke su obično građene da budu otporne na zemljotrese ili udese poput pada aviona, što pruža određenu zaštitu i od vojnih udara.

Kako dodaje Pistner, najgori scenario ličio bi na onaj iz Fukušime. „Ako na duže vreme budu onesposobljeni sistemi hlađenja, to vodi pregrevanju jezgra reaktora i štapova, sve do topljenja jezgra i time masivnog ispuštanja radioaktivnosti u okolinu“, dodao je on.

Sve više izbeglica, optužba za korišćenje kasetnih bombi

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je u jednom intervjuu da je već polovina od tri miliona stanovnika prestonice napustila grad. „Nećemo se predati. Mi nemamo gde da se povučemo“, rekao je Kličko.

„Naprosto bivamo uništeni“, dramatično je preneo Vadim Bojčenko, gradonačelnik Marijupolja na Azovskom moru. Grad je pod opsadom i bez vode, grejanja i struje, a navodno nestaje i hrane. On je apelovao da se konačno otvori humanitarni koridor.

Prema tvrdnjama generalnog sekretara NATO Stoltenberga, Rusija u napadima koristi i kasetne bombe i drugo oružje zabranjeno međunarodnim konvencijama. Stoltenberg nije izneo detalje. Većina svetskih zemalja deo je sporazuma kojim se zabranjuje upotreba kasetnih bombi koji je stupio na snagu 2010. godine. Rusija i Ukrajina nisu među potpisnicama.

Ranije su se čule optužbe na račun Moskve – koje još nisu potvrđene – da je u barem jednom napadu koristila termobarično oružje ogromnog razornog dejstva.

Ujedinjene nacije su od početka rata dokumentovale smrt 331 civila, među njima 19 dece. Ta brojka daleko je manja od one koju navode u Kijevu, međutim UN navodi samo one žrtve koje može nezavisno i neposredno da proveri.

Prema UN, do sada je 1,25 miliona ljudi napustilo Ukrajino. Polovina tog broja izbegla je u susednu Poljsku.

nr (dpa, rtr, dw, ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.