Ljutiti komentari počeli su čim je objavljena vest. NATO je nasamitu u Vašingtonu (9.-11.jula) rekao da će Jordan biti domaćin prve kancelarije za vezu na Bliskom istoku.

„Otvaranje kancelarije za vezu NATO u Amanu prirodan je napredak dugogodišnjeg odnosa između NATO i Jordana", stoji u saopštenju za javnost NATO, kao i da je Jordan „svetionik stabilnosti u regionalnom i globalnom kontekstu".

Brojni su negativni komentari ljudi na društvenim mrežama, a krenule su brojne teorije zavere. Neki smatraju da NATO sada sigurno hoće da se aktivno uključi u sukobe u Gazi ili Libanu - u ime Izraela.

Ovo nije prvi put u poslednjih nekoliko meseci da se Jordan našao na meti ovakvih kritika. U aprilu, nakon što je Iran dronovima gađao Izrael, ta zemlja je odigrala značajnu ulogu u odbrani od napada.

Jordan je saopštiio da samo štiti svoj vazdušni prostor, ali mnogi Jordanci to smatraju problematičnim. Oko 20 odsto stanovništva je palestinskog porekla, uključujući i kraljicu, i zato mnogi žele palestinsku državu.

Međutim, u stvarnosti, Jordan - gde političko neslaganje često potiskuje vladajuća kraljevska porodica - ima blizak sa susednim Izraelom o kojem se retko izveštava u samom Jordanu. Takođe već decenijama sarađuje s NATO i SAD, kao glavnim saveznikom, u raznim odbrambenim i vojnim aktivnostima.

Nema veze sa ratom u Gazi

Uprkos blizini Gaze, NATO kancelraija u Jordanu nema nikakve veze s tamošnjim sukobom, kažu stručnjaci za DW.

„Uprkos ogromnom porastu neprijateljstava u regionu, Izrael-Hamas, naravno, ali i Hezbolah u Libanonu, Hutiji, Iran i tako dalje — odluka NATO je gotovo sigurno bila dugo planirana, a ne reakcija na trenutne sukobe“, kaže Jonatan Panikof, direktor Scowcroft pri Atalantskom savetu.

O kancelariji NATO u Amanu raspravljalo se još u julu 2023., mnogo pre napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.

Sukob u Gazi verovatno je ubrzao proces, prema mišljenju Izabele Verenfels, sa Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove sa sedištem u Berlinu. „Ali ne mislim da NATO ima nameru da se približi bliskoistočnom sukobu", rekla je ona za DW.

Osim toga, NATO na Bliskiom istoku već ima širok raspon partnerstava.

Koliki je značaj ove veze NATO u Amanu?

Iz perspektive NATO, to se može smatrati značajnom prekretnicom, kaže H.A. Heljer, iz Karnegiejeve fondacije:

„To pokazuje da NATO hoće da istakne da se svet promenio i da hoće da pokaže svoj angažmana s partnerima na Bliskom istoku. Uzimajući u obzir i ruski uticaj u regionu, ovo ima smisla za NATO".

Iz perspektive regiona, na to bi više trebalo gledati kao na „velku simboličnu u stvar", smatraju i Verenfels i Panikof. No, ima potencijal za rast u budućnosti.

„Regionalni centar NATO (Istanbulske inicijative za saradnju (ICI)) u Kuvajtu već je ujedinilo zemlje u regionu. Jordan je prilično neutralna teritorija u arapskom svetu. Stoga mislim da je sada pitanje: Koliko će ova kancelarija u Amanu s vremenom postati velika? I koliko će raditi s drugim regionalnim akterima, posebno iz Severne Afrike?“, kaže Verenfels.

Čak i države koje sebe ne smatraju bliskinm s NATO zainteresovane za nešto od onoga što NATO nudi, ističe Verenfels.

Narod ne voli NATO

„Stanovništvo ne voli NATO jer ga povezuje s vojnim intervencijama u prošlosti. Ali, mislim da elite (u tim zemljama) imaju interesa za stvari poput daljnje profesionalizacije njihovih oružnih snaga", kaže kaže Verenfels za DW.

„U jednom izveštaju eksperata iz maja se navodi da ni jedna država Bliskog istoka ne želi direktnu vojnu intervenciju NATO. Ali u izveštaju se takođe navodi da bi NATO mogao unaprediti svoja partnerstva u regiji jačanjem pomorske sigurnosti, pomaganjem u kontroli naoružanja i pomaganjem u pripremi zemalja za klimatske promene i druge krize.

Uprkos kritikama Jordana zbog dozvole za otvaranje kancelarije NATO, Panikof kaže da sumnja da postoji opasnost od destabilizacije zemlje:

„Godinama se Jordan suočavao s bezbrojnim sigurnosnim, ekonomskim i političkim pritiscima. Svako povećanje bilo kojeg od njih verovatno je veća pretnja od malo pojačane saradnje s NATO", zaključuje on.

NATO nije odgovorio na upit DW o tome kada bi kancelarija mogla da bude otvorena. Međutim, u nedavno objavljenom oglasu za posao u NATO, u kojem se traži šef kancelarije za vezu, krajnji rok za prijave je 25. avgust.

Ovaj prilog je najpre objavljen na engelskom