Glavni štab NATOza podršku Ukrajini biće smešten u Nemačkoj u Visbadenu, saopštio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u petak, nakon sastanka ministara odbrane alijanse u Briselu.

Nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022. SAD su okupile istomišljenike u svojoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, formirajući grupu od sada oko 50 nacija koje se redovno sastaju kako bi odgovorile zahtevima Kijeva za oružjem. Ova takozvana grupa Ramštajn će nastaviti da postoji kao politički forum predvođen SAD - ali će NATO preuzeti vojni nivo - koji koordinira isporuku oružja i obuku za ukrajinske trupe, piše rojters.

U Visbadenu se nalazi i glavni štab oružanih snaga SAD u Evropi, koje su do sada bile glavni kooordinator vojne pomoći Ukrajini. Krajem 2022. SAD su tamo uspostavile su jedinicu od oko 300 vojnika pod nazivom Grupa za bezbednosnu pomoć-Ukrajini (SAG-U).

Kako piše Špigel, novi štab bi trebalo da se smesti u četvrti Erbenhajm gde je kasarna Lucius-D.-Clay, odakle su SAD koordinisale operacije i logistiku za ratove u Iraku.

Na čelu štaba ove NATO misije će biti general sa tri zvezdice koji će direktno odgovarati glavnokomandujućem snagama NATO u Evropi, a štab će činiti skoro 700 ljudi iz država NATO i partnerskih zemalja. Prema Stoltenbergovim rečima, deo koordinacione misije trebalo bi da se nalazi i u istočnom delu NATO.

„NATO nadgleda obuku ukrajinskih oružanih snaga u NATO objektima za obuku, podržava Ukrajinu kroz planiranje i koordinaciju donacija, upravlja transferom i popravkom opreme i podržava dugoročni razvoj ukrajinskih oružanih snaga. Ovi napori ne čine NATO stranom u sukobu, ali će pojačati našu podršku Ukrajini da održi njeno pravo na samoodbranu", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg novinarima u Briselu.

Start - sredinom jula

U idealnom slučaju, ovaj projekat bi zvanično trebalo da startuje u julu, kada se 32 šefova država i vlada NATO sastaju u Vašingtonu povodom 75 godina od osnivanja NATO. Na samitu od 9. do 11. jula, Stoltenberg hoće da pokrene i novu finansijsku pomoć Ukrajini.

Stoltenberg je zatražio od saveznika da zadrže finansiranje vojne pomoći Ukrajini na istom nivou kao od 2022. - oko 40 milijardi evra godišnje. Još uvek se radi na utvrđivanju detalja oko toga: koliko svaka zemlja treba da doprinese i u kojoj meri to treba predočiti javnosti, piše rojters.

Neki saveznici kažu da doprinosi treba da budu vezani za nacionalni BDP, slično cilju NATO o vojnoj potrošnji od 2 odsto, sa određenim procentom koji ide kao vojna pomoć Ukrajini svake godine.

Mađarska ne učestvuje

Da Mađarska ne bi stavljala veto na te odluke u vezi sa Ukrajinom, Jens Stoltenberg i Viktor Orban su u sredu u Budimpešti postigli dogovor: u ovim aktivnostima NATO neće učestvovati ni jedan Mađar niti će se za njih koristiti novac iz Mađarske. Time se svim ostalim saveznicima u NATO omogućava da nesmetano dalje rade šta su naumili.

Članice NATO nisu u obavezi da učestvuju u aktivnostima alijanse, sve dok nije napadnuta neka država NATO. Ipak, Orban je poslednjih godina više puta pokušavao da blokira pomoć svih vrsta, na nivou NATO i EU.

Orban je već najavio da prilikom izbora Stoltenbergovog naslednika na jesen, neće podržati Holanđanina Marka Rutea - kandidata kojeg preferira većina drugih zemalja NATO.

Vlada premijera Viktora Orbana strahuje da bi projekat mogao da gurne alijansu u direktnu konfrontaciju sa Rusijom.

„Stav Mađarske je drugačiji od većine članica NATO. Na pitanje kako najkraćim putem doći do mira iz ove ratne situacije, Mađarska i drugi daju različite odgovore", objasnio je Viktor Orban.

Mađarski premijer je tokom izborne kampnje za evropske izbore rekao da samo on i njegova stranka Fides mogu sprečiti da Mađarska bude uvučena u treći svetski rat.

Mere predostrožnosti - zbog Trampa

Ovaj projekat NATO se takođe vidi kao mera predostrožnosti u slučaju mogućeg povratka Donalda Trampa na mesto predsednika SAD od januara 2025. Njegove izjave u prošlosti izazvale su sumnjuu to da će SAD nastaviti u istoj meri da podržavaju Ukrajinu u odbrambenom ratu protiv Rusije.

NATO strahuje da bi promena političkog kursa u Vašingtonu takođe mogla da utiče i na koordinaciju isporuka oružja i obuku ukrajinskih oružanih snaga.

Ali diplomate priznaju da ovaj potez može imati ograničen efekat, pošto su SAD dominantna sila NATO i daju većinu oružja Ukrajini. Dakle, ako Vašington jednom bude hteo da smanji zapadnu pomoć Kijevu, ipak to može da uradi.

Nemačka tražila novo ime za projekat

Novi projekat se trenutno naziva „NATO bezbednosna pomoć i obuka za Ukrajinu" (Nato Security Assistance and Training for Ukraine, NSATU).

Većina država NATO je ranije zapravo glasala za naziv „NATO misija Ukrajina". Međutim, nemačka vlada je smatrala da se to može pogrešno shvatiti kao da NATO hoće da pošalje vojnike u Ukrajinu i strahovala da bi Rusija takvo ime mogla da se koristi za propagandu protiv NATO.

Ukrajini treba sedam Patriota

Prema rečima ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog njegovoj zemlji je potrebno ukupno sedam protivvazdušnih sistema Patriot, da bi mogla da zaštiti bar sve velike gradove i najvažnije energetske objekte. Nemačka je obećala treći sistem pre nekoliko nedelja, ali su ostali bez odgovora zahtevi nemačke vlade saveznicima da obezbede još jedan sistem.

Američki mediji prenose i da predsednik Bajden hoće da preda Ukrajini još jedan Patriot. Očigledno je to jedan od Patriota koji trenutno štite jugoistočnu Poljsku na granici sa Ukrajinom - regionalni aerodrom Žešov, koji se razvio u najvažnije čvorište za zapadnu vojnu pomoć Ukrajini.

Sa po jednim sistemom Patriot više iz Nemačke i SAD, u Ukrajini bi ih bilo ukupno pet – od očekivanih sedam.

Osim toga, očekuje se da će ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo ovog leta dobiti prve zapadne borbene avione F-16.