Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, rekao je da će NATO održati vanredni samit 24, marta u Briselu gde će se razmatrati novonastala bezbednosna situacija zbog rata u Ukrajini.

Ubrzo nakon što je počela ruska Invazija na Ukrajinu, šefovi država i vlada zemalja članica NATO opisali su ruski napad na Ukrajinu kao „najozbiljniju pretnju evroatlantskoj bezbednosti poslednjih decenija”.

Pojačana pripravnost NATO

Prema rečima Stoltenberga, kao odgovor na ruski rat protiv Ukrajine, nekoliko stotina hiljada vojnika iz država alijanse sada je stavljeno u pojačanu pripravnost.

Kako je Norvežanin saopštio u Briselu, to podrazumeva oko 100.000 američkih vojnika u Evropi i oko 40.000 vojnika pod direktnom komandom NATO. Trupe podržavaju vazdušne i morske snage, kao i protivvazdušna odbrana.

Samo u poslednja dva meseca, prisustvo SAD u Evropi je povećano sa oko 80.000 vojnika na oko 100.000, što je skoro isto koliko ih je bilo 1997. kada su SAD i njeni NATO saveznici počeli širenje alijanse.

Poređenja radi, prema podacima Pentagona, SAD su 1991. imale 305.000 vojnika u Evropi, uključujući 224.000 samo u Nemačkoj. Broj je zatim stalno opadao, tako da je 2005. bilo 101.000 vojnika  a 2020. tek 64.000.

Ovogodišnje jačanje američkih trupa se računa kao privremeno, ali se za sada ne zna koliko dugo će oni ostati u Evropi. Te dodatne trupe uključuju oklopnu brigadu 1. pešadijske divizije, ukupno oko 4.000 vojnika, koji su stigli u Nemačku, i pešadijsku brigadu slične veličine iz 82. vazdušno-desantne divizije, koja je stigla u Poljsku. Brojne štabne jedinice Vojske takođe su stigle u Poljsku i Nemačku. Borbeni avioni F-35A pposlati su na ostočno krilo NATO, a helikopteri Apači u Baltičke države.

Stalno pojačanje na istoku

Stoltenberg je rekao da će sastanak ministara odbrane NATO, sutra, u sredu 16. marta, razmatranja obuhvatiti „konkretne mere za jačanje naše bezbednosti" u svim oblastima i prilagođavanje promenjenoj pretnji koja proističe iz „besmislenog rata" Rusije.

„To bi moglo da uključi znatno više snaga u istočnom delu alijanse, većeg nivoa pripravnosti i sa više unapred postavljene opreme", pored pojačanja snaga NATO koje su već poslate u zemlje NATO koje se graniče sa Ukrajinom, rekao je on.

Osim toga, razmatraće se znatno više vazdušnih i pomorskih operacija, jačanje vazdušne i protivraketne odbrane i dodatni i veći manevri.

„Očekujem da ćemo zadužiti vojne komandante NATO da razviju opcije za naš samit u Madridu u junu", rekao je Stoltenberg.

Zabrinutost zbog napada pod lažnom zastavom

Stoltenberg je u utorak takođe rekao da je NATO zabrinut da se Rusija sprema da izvrši hemijski napad u Ukrajini.

„Zabrinuti smo da bi Moskva mogla da izvede operaciju pod „lažnom zastavom" koja bi verovatno uključivala hemijsko oružje", rekao je šef NATO novinarima, navodeći „apsurdne tvrdnje" Rusije da Ukrajina poseduje laboratorije za biološko oružje. NATO je, rekao je on, i dalje „veoma oprezan" u pogledu tog rizika i naglasio da bi Rusija platila „visoku cenu" ako bi izvršila takvo „kršenje međunarodnog prava".

I Bajden dolazi u Brisel

Predsednik SAD Džozef Bajden će se sastati sa evropskim liderima na vanrednom samitu NATO u Briselu 24. marta. On će takođe prisustvovati zakazanom Samitu EU koji je planiran dan kasnije.

„Dok bude tamo, njegov cilj je da se sretne licem u lice sa svojim evropskim kolegama i razgovara, kako bi se procenilo gde smo

trenutno u sukobu, u ruskoj invaziji Ukrajine", rekla je portparolka Bele Kuće.

Bela kuća je najavila predsednikovo putovanje u Evropu, nešto ranije

nego što je Bajden potpisao zakon kojim se obezbeđuje dodatnih 13,6 milijardi dolara za vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini.

U Slovačku stižu NATO vojnici i oprema

Slovački parlament je jasnom većinom glasao za stacioniranje nemačkih i drugih NATO trupa u zemlji koja se direktno graniči sa Ukrajinom. Od 134 prisutna poslanika, 96 je glasalo za, a samo 15 protiv.

Kako je Ministarstvo odbrane u Bratislavi ranije saopštilo, plan vlade dogovoren sa partnerima iz alijanse predviđa stacioniranje 2.100 vojnika. Od toga, 700 će doći iz Nemačke, još 600 iz Češke, 400 iz SAD, 200 iz Holandije i po 100 iz Poljske i Slovenije.

Sa vojnicima u Slovačku treba da dođe i odgovarajuća oprema, koja će ojačati istočni bok NATO-a protiv Rusije. Prema rečima slovačkog Ministarstva odbrane, to već uključuje raketni odbrambeni sistem Patriot koji su obećale Nemačka i Holandija, a moguće je i stacioniranje američkog radarskog sistema Sentinel.

Pre samo nekoliko nedelja, u anketama, jasna većina stanovništva izjasnila se protiv stacioniranja stranih trupa u Slovačkoj. Zbog toga su sve opozicione stranke i deo konzervativno-populističke vladine koalicije u početku bili protiv stacioniranja trupa. Međutim, nakon ruskog napada na susednu Ukrajinu, raspoloženje se radikalno promenilo. Prvo istraživanje sprovedeno nakon početka rata pokazalo je da se jasna većina stanovništva zalaže za stacioniranje trupa, što je dovelo do promene kursa parlamentarne opozicije.

Uprkos otvorenim vratima, Ukrajina ne sme u NATO

Ukrajinski predsednik Zelenkski izrazio je razočaranje izgledima njegove zemlje da postane članica NATO.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao je da su izgledi njegove zemlje za ulazak u NATO nikakvi. „Jasno je da Ukrajina nije članica NATO, mi to razumemo", rekao je Zelenski tokom onlajn nastupa pred predstavnicima severnoevropskih vojno-kooperativnih združenih ekspedicionih snaga.

„Godinama smo slušali o otvorenim vratima, ali sada smo čuli i da nam tamo nije dozvoljeno da uđemo - i to moramo da prihvatimo", dodao je Zelenski. „Drago mi je da naši ljudi to počinju da shvataju, da računaju na sebe i na naše partnere da će nam pomoći."

Zelenski je u intervjuu pre nedelju dana već objasnio da je svoj stav po tom pitanju „pre izvesnog vremena ublažio" jer NATO očigledno nije bio spreman „da prihvati Ukrajinu".

Rusija, koja je skoro tri nedelje u ratu sa Ukrajinom, zahteva „neutralan" status za susednu zemlju  - odnosno odricanje Ukrajine od članstva u NATO. Moskva kaže da se oseća ugroženo širenjem alijanse na istok. Ukrajina je svoj cilj da postane članica NATO do sada imala zapisan u svom ustavu.

dr (agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.