Bilo je neprijatno iznenađenje za ruskog predsednika Vladimira Putina to što je ovogodišnji laureat Aleksej Navaljni. Putinova arhetipska Nemeza (boginja odmazde i kažnjavanja po zasluzi) dobila je nagradu za slobodu misli Saharov koju dodeljuje Evropski parlament. Mnogi tu nagradu stavljaju u isti red kao Nobela za mir.
Prema mojim izvorima u Evropskom parlamentu, nije lako doneta odluka da se priznanje i novčana nagrada od 50.000 evra dodele Navaljnom. Glavna dilema za njegovu nominaciju bila je da li se njegov rad uopšte može smatrati borbom za ljudska prava.
-pročitajte još: Izbori u Rusiji: ovčijom vunom protiv Navaljnog
Navaljni je pre svega poznat kao aktivista borbe protiv korupcije i političar. Kandidovao se za gradonačelnika Moskve 2013. godine, osvojivši 27 odsto glasova. Pet godina kasnije je Kremlj blokirao njegovu nameru da učestvuje na predsedničkim izborima.
Na kraju je odabran zbog „velike hrabrosti iskazane u pokušajima da se ruskom narodu vrati sloboda izbora“, rekla je potpredsednica Evropskog parlamenta Hajdi Hautala. Kako je dodala, to je Navaljnog koštalo slobode i umalo života.
U ime parlamentaraca, Hautala je pozvala da se Navaljni smesta i bezuslovno pusti iz zatvora. Te reči pojašnjavaju da cilj nagrade nije samo odlikovanje Navaljnog, već i pritisak na Kremlj da ga oslobodi.
Evropski poslanici su u pravu: danas su Rusima oduzeta osnovna prava da slobodno biraju vlast koja bi odgovarala narodu, upravljala transparentno i odlazila kad građani izglasaju nekog drugog.
U tom smislu, nema mnogo vajde od debate da li bi Rusija trebalo da bude predsednička ili parlamentarna republika, da li treba da ima zakone koji zabranjuju govor mržnje po ugledu na EU ili SAD, da li treba da definiše brak kao zajednicu muškarca i žene ili šire... to je sve besmileno pre nego što Rusi imaju mogućnost da slobodno biraju predstavnike koji će o tome debatovati u Dumi.
Navaljnijeva otkrića o masovnim i nekažnjenim zloupotrebama Putinovog režima te spisak poručenih sudskih procesa i disidenata u zatvorima, podsećaju nas na nedostatak još jednog osnovnog prava u Rusiji - prava na pošteno suđenje i, šire govoreći, na nezavisno pravosuđe koje ne služi kao poluga održanja autoritarne vlasti.
Na posletku, trovanje Navaljnog kad je tek srećom izvukao živu glavu podseća da ruske vlasti lako van snage stavljaju i najosnovnije pravo – ono na život.
Trideset godina nakon kolapsa sovjetskog sistema, Rusija na neki način politički stoji lošije nego u poslednjim godinama SSSR. Navaljnijeva borba protiv visoke korupcije i njegova lična životna priča suprotstavljaju se i podrivaju Putinovu glavnu polugu vlasti: neupitnu poslušnost u strahu od represije.
Štaviše, lideri EU su sada obavezni da traže oslobađanje Navaljnog još glasnije nego pre, a to će nadasve živcirati Putina. Dodela nagrade Navaljnom će efektno suzbiti i pokušaje nekih zapadnih ekstremnih levičara da ga proglase okorelim nacionalistom kojeg ne treba podržati.
Evropski parlament je poslao jasnu poruku: Navaljni se bori da Rusi imaju sudbinu u svojim rukama.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.