Veteran američke diplomatije Metju Nimec, već 23 godine pokušava da uspostavi dijalog između dva tvrdoglava balkanska suseda. Naizgled beskrajna misija tog 78-godišnjaka sada bi ipak mogla da se privede kraju. Spor između Skoplja i Atine o imenu Makedonije „može i mora da se reši sledeće godine“, nada se strpljivi posrednik UN skorom dogovoru svojih dugogodišnjih mušterija: uslovi za rešenje konflikta znatno su se „poboljšali“, kako u Makedoniji, tako i Grčkoj.

Pročitajte još: Makedonija između četiri vuka

Otkako je Makedonija 1991. godine proglasila nezavisnost, dva džangrizava suseda su u klinču oko imena: iz straha zbog mogućih teritorijalnih pretenzija Skoplja, Atina hoće da primora suseda na promenu imena, ukazujući i grčku oblast Makedoniju.

Atina blokirala pristup Makedonije NATO

Pod pritiskom Atine i Brisela, Makedonija je još 1992. godine ustavom propisala da se u potpunosti odriče teritorijalnih pretenzija, a 1995. godine je sa zastave uklonila sunce Vergine na koje Grčka polaže pravo, zamenivši ga stilizovanim suncem. Ali iako se zemlja zbog Atine od 1993. godine u međunarodnim organizacijama vodi pod nezgrapnim imenom „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“ (BJRM), nesrećni spor oko imena ostaje poput prokletstva u osetljivom braku suseda: pritom je Grčka kao članica Evropske unije i NATO u znatno boljoj poziciji.

Nakon što je Atina 2008. godine iznenada blokirala tada očekivani pristup Makedonije NATO kao BJRM, odnosi su se znatno pogoršali. Pod vođstvom desničarsko-populističkog premijera Nikole Gruevskog, Makedonija je svesno išla na politiku nacionalističkih provokacija. Ne samo što su aerodromi i auto-putevi nazvani po Aleksandru Velikom – što je izazvalo bes Atine – već su i u Skoplju podignuti brojni spomenici antičkim junacima. Od tada susedi komuniciraju prvenstveno preko protestnih nota: od 2014. pregovori o sporu oko imena praktično su obustavljeni.

Veće interesovanje Brisela i Vašingtona

Ali promena vlasti u Skoplju i nova socijaldemokratska vlada premijera Zorana Zaeva, koja postoji od juna, uticali su na otopljavanje odnosa sa svim susedima Makedonije. Istovremeno, nakon dugo vremena, kao da su i Brisel i Vašington ponovo počeli da se interesuju za labilnu multinacionalnu državu, zbog straha od sve većeg uticaja Moskve na Balkanu.

Pročitajte još: Više od diplomatije

Ustupke bi morala da napravi pre svega Makedonija. Ali deluje da je trenutak za postizanje kompromisa povoljan i na unutrašnjopolitičkom planu. Nakon debakla na lokalnim izborima u oktobru, opozicioni VMRO-DPMNE znatno je oslabljen – i potpuno zaokupljen borbom za naslednika odbačenog lidera Nikole Gruevskog. S druge strane, novi premijer Zaev je ojačan, i pored tesne parlamentarne većine: kooperativnim kursom razumevanja sa susedima, uspešno se i spoljnopolitički rasteretio za predstojeće finale u rešavanju spora oko imena sa Grčkom.

Kooperativni kurs Zaeva

Potpuno hladne odnose sa Bugarskom, kakvi su bili za vreme Gruevskog, Zaev je oživeo sporazumom koji je u avgustu potpisan sa susedom. Sporna istorijska pitanja prepuštena su komisiji koja bi tek trebalo da bude formirana. Sa svojim kosovskim kolegom, premijerom Ramušom Haradinajem, Zaev je ove sedmice postigao dogovor o angažovanju međunarodne istražne komisije kako bi se rasvetlila pozadina misterioznih borbi iz Kumanova 2015. godine: izricanje visokih zatvorskih kazni za kosovske Albance, koji su u njima učestvovali, u novembru je izazavalo velike demonstracije u susednoj zemlji. U međuvremenu Zaev je izgladio odnose čak i sa Srbijom, koja je još početkom godine svim snagama nastojala da spreči njegov dolazak na vlast: novi mir među susedima u februaru bi trebalo da zapečati zajednička sednica vlada dveju zemalja.

Pročitajte još: Češka veza vodi do Gruevskog?

Ne samo u Briselu, već i u Vašingtonu i Atini, politika Zaeva nailazi na pozitivan odjek. Nakon obnavljanja pregovora, koji su tri godine bili prekinuti, ove sedmice grčka i makedonska štampa već spominju ime „Nova Makedonija“, kao moguću kompromisnu formulu za rešenje spora. Ali bez obzira na to da li je reč o Gornjoj, Severnoj ili Novoj Makedoniji, veteran-posrednik Nimec ostaje realan – i za januar, februar i mart najavljuje intenzivne pregovore u Njujorku: „Nakon tolikih godina nema novog magičnog imena. Težak problem ne može da se reši čarobnim štapićem, već samo napornim radom, dobrom diplomatijom i političkom voljom.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android