Srbija će dva puta dnevno slati avione „Er Srbije" u evakuaciju srpskih državljana koji su ostali u inostranstvu zbog prekida međunarodnog saobraćaja i pandemije korona virusa, najavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Zahtevi sa povratak u Srbiju stižu sa svih strana, ali će prioritet u evakuaciji imati učenici, studenti, osobe koje su se u inostranstvu nalazile na lečenju i oni koji su bili na službenom putu.

U međuvremenu, u Srbiju stižu avioni sa srpskim državljanima koju su se u momentu proglašenja pandemije našli u državama širom sveta, ali i autobusi iz okolnih zemalja - Slovenije, Mađarske i Austrije.

Legalizacija boravka u EU

U Srbiju se vraćaju uglavnom oni koji nemaju rešeno pitanje statusa u zemljama Evropske unije i tamo su išli da rade neke poslove zahvaljujući bezviznom režimu, napomenuo je ministar Dačić gostujući na televiziji Hepi.

Jedan od onih koje je pandemija zatekla nerešenog statusa je i Dragan M. On je dobio posao u Nemačkoj, ali i dalje čeka vizu. Za to vreme, živi u Bonu sa devojkom, ali kao turista. „Za sada nema puta nazad u Srbiju", priča Dragan za DW. Njemu su u ambasadi takođe napomenuli koje su prioritetne grupe za evakuaciju, a on nije ni u jednoj od njih. „Tako da, ako oni pošalju samo taj jedan avion koji su mi rekli, pretpostavljam da je to malo, jer u Nemačkoj ima mnogo naših građana", priča Dragan.

Sve ostale koji nisu u prioritetnim grupama, šef diplomatije poziva da ostanu gde su se zatekli. Međutim, mnogima od njih bi u periodu vanrednih okolnosti moglo da istekne dozvoljenih 90 dana za boravak u Šengen zoni bez vize. Draganu tih 90 dana ističe početkom aprila. On strahuje da bi u slučaju prekoračenja mogao da dobije višegodišnju zabranu ulaska u zemlje Evropske unije.

Međutim, iz Evropske komisije za DW kažu da će građanima u takvoj situaciji biti omogućeno da produže boravak bez sankcija. „Oni koji ne mogu da napuste Šengen zonu po isteku vize za kraći boravak, viza se može produžiti do maksimalnog boravka od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana", stoji u odgovoru iz Evropske komisije.

Građanima bi u ovom slučaju trebalo da se izda nacionalna viza za dugotrajni boravak ili boravišna dozvola koja bi pokrila produženi boravak u zemljama Šengena. Takva mogućnost, dodaju, već je predviđena viznim propisima, a apliciranje za produžetak vize u slučaju „više sile" se ne naplaćuje.

„I uopšte, za državljane trećih zemalja koji su nasukani u Evropskoj uniji, i kao rezultat toga prekorače svoju kratkoročnu ili dugoročnu vizu ili dozvolu boravka, ili koji ostaju izvan dozvoljenog maksimalnog perioda boravka bez viza, graničari uvek mogu da naprave izuzetak ako je prekoračenje ispravno dokumentovano", dodaje se u pisanom odgovoru iz Evropske komisije.

Adresa je Ured za strance

Za izdavanje nacionalnih viza i boravišnih dozvola zadužene su države članice u kojima su se državljani trećih zemalja zatekli. U nemačkom ministarstvu spoljnih poslova za DW objašnjavaju kako bi ta procedura trebalo da izgleda.

„Trebalo bi da se pre isteka 90 dana obrate Uredu za strance u njihovom mestu boravka - u slučaju nužde i putem imejla - i da uz svoje personalije zamole da se njihov boravak legalizuje. Već i sam zahtev za sebe čini da je boravak dozvoljen sve do odluke Ureda za strance", navodi nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u pisanom odgovoru za DW.

Dragan je već pokušao da stupi u kontakt za uredom za strance u Bonu, ali odgovora još uvek nema. Ipak, očekuje razumevanje nemačkih institucija.

„Potpuno iskreno, ja ne želim da se vraćam tim avionom za Srbiju, jer sam čuo da se odatle sprovodi direktno sa aviona u vojnu bazu kod Šida na 28 dana karantina. Ja sam prilično zdrava osoba, ali će tamo doći gomila raznih ljudi, pa se plašim da su veće šanse da se tamo razbolim i pokupim, bilo koronu, bilo neku drugu vrstu bolesti", kaže Dragan.

Prema najavama ministarstva spoljnih poslova, svima koji uđu u Srbiju, prvo će biti urađeni testovi na korona virus, a potom će u zavisnosti od rezultata biti smešteni u različite vrste karantina. Državljani Srbije koji su se do sada vratili u zemlju su u najboljem slučaju upućeni u samoizolaciju, dok je jedan deo njih upućen u dva prihvatna kampa, jedan kod Subotice i drugi u selu Morović kod Šida.

Putnici koji su dospeli u kampove žalili su se na loše higijenske uslove, ali je Ministarstvo odbrane u saopštenju odbacilo takve navode, napominjući da je centar proteklih godina bio korišćen za smeštaj migranata i da je bio „često kontrolisan od brojnih međunarodnih organizacija, bez ijedne primedbe".

 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android