Nećemo uspeti zato što ne znamo šta želimo da potignemo. Da li želimo samo da zbrinemo ljude ili odmah i da ih integrišemo?

Zato što ne znamo u kom trenutku možemo da kažemo: mi smo uspeli. Nakon više od 25 godina od ujedinjenja (Nemačke, prim. red), još uvek suviše Nemaca smatra da nismo zaista ujedinjeni.

Zato što zadatak shvatamo samo tehnički, umesto kulturološki – a to znači, morali bismo da naučimo da prihvatimo razlike. Umesto toga mi verujemo da će izbeglice rešiti naš demografski problem.

Od izbeglica pravimo useljenike

Nećemo uspeti zato što ne razumemo da su useljenici u proseku konzervativniji i religiozniji nego naše moderno društvo.

Zato što ni ne slutimo kakvi su napori potrebni da bi se oni koji dolaze iz druge kulture, ovde osećali kao kod kuće.

Zato što mi doduše imamo lepu reč „domovina“ – ali useljenici retko imaju osećaj da bi ovo mogla da bude i njihova domovina – jezički, kulturološki i politički.

Zato što mi nismo useljenička zemlja – a to znači da verujemo da sa ljudima koji ovde dolaze moramo da postupamo ne racionalno, već često i emocionalno.

I zato što ne biramo useljenike, već ih samo primamo

Zato što nam je odnos prema sopstvenoj naciji rastrzan zbog čega nemamo pozitivnu sliku o nama samima, niti o tome komuniciramo. Drugim rečima: mi nemamo vodeću, lajtkulturu, jer nam je domovina rastrzana.

Zato što uprkos svim naklapanjima nismo spremni da postanemo šarena republika – kako to naš predsednik ponekad zanosno opisuje.

Zato što je integracija zadatak stoleća koji će trajati više od tri generacije, a mi pred ovim izazovom zatvaramo oči.

Zato što brojni useljenici iz Sirije ili Avganistana neće uspeti, jer nisu dorasli zahtevima i tempu Nemačke – industrijske zemlje visokoorijentisane na profit.

Zato što brojni useljenici, prema našim merilima, ne mogu i ne znaju dovoljno.

Zato što „uspećemo“ u najboljem slučaju predstavlja frazu kojom se samo poručuje: ja sam optimista!

Zato što osnovna nemačka karakteristika nije optimizam, već pre strah.

Zato ćemo jednog dana da kažemo „uspeli smo“ – iako nismo uspeli.