Korupcija ili pravna država? To je bio lajt-motiv u slovačkim medijima uoči predsedničkih izbora koji se održavaju ove subote (16. mart). Premda je predsednička funkcija protokolarna, brojni analitičari kažu da glasanje ima referendumski karakter, da je raskrsnica za budućnost zemlje i najznačajniji test raspoloženja građana nakon ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka koji je otkrivao sprege mafije i politike.

Krajem februara 2018. godine Kucijak i njegova verenica Martina Kusnirova su ubijeni u njihovoj kući u malom mestu istočno od Bratislave. Bilo je to naručeno ubistvo koje je duboko potreslo Slovačku i izazvalo najtežu političku krizu od osnivanja države 1993. godine.

Posthumno objavljena Kucijakova istraživanja, kao i dalji rad slovačkih novinara, pokazali su prepletenost politike, korumpiranih biznismena i organizovanog kriminala. Zaprepašćenje javnosti je dovelo do najvećih protesta od Plišane revolucije 1989. godine u tadašnjoj Čehoslovačkoj – stotine hiljada ljudi je izašlo na ulice kako bi demonstriralo za „poštenu Slovačku“.

Ko je Zuzana Caputova?

Nakon ubistva su ostavke podneli premijer Robert Fico i ministar unutarnjih poslova Robert Kalinak, dva najmoćnija čoveka Slovačke. Ipak u političkim odnosima se, prema mišljenju brojnih Slovaka, promenilo malo toga. Zbog toga su na godišnjicu ubistva 21. februara ponovo širom zemlje demonstrirale desetine hiljada ljudi.

U tom kontekstu se održavaju i predsednički izbori. Iznenađujuća favoritkinja je žena koja je još pre nekoliko sedmica bila nepoznata u zemlji: Zuzana Čaputova (45), advokatica, dugogodišnja aktivistkinja za građanska prava koja je u politici aktivna tek od pre godinu dana. Ona poslednjih 17 godina radi u jednoj nevladinoj organizaciji. Poznata je po dugogodišnjem parničnom postupku protiv odgovornih za ilegalnu deponiju smeća u rodnom gradu Pezinoku. U toj borbi je pobedila 2013. godine.

Jedan od njenih protivnika tada bio je i nekada uticajni biznismen Marijan Kocner koji je trenutno iza rešetaka zbog prevare. U četvrtak su ga istražitelji zvanično optužili da je naručio ubistvo Jana Kucijaka.

Krajem 2017. godine je Čaputova bila potpredsednica nove levo-liberalne stranke „Progresivna Slovačka“, a nekoliko meseci kasnije je kandidatkinja za predsedničku funkciju. Odluku da se politički aktivira ona obrazlaže time da se kao advokatica mogla boriti samo u pojedinačnim slučajevima, ali da Slovačkoj trebaju temeljne promene u pravosuđu i državnoj upravi.

„Kao predsednica želim da svu svoju životnu energiju i moć predsedničke funkcije iskoristim za to da niko od nas više ne bude primoran da doživi bezakonje i aroganciju vlasti“, rekla je ona. U njene prioritete spadaju i zaštita životne sredine i poboljšanje zdravstvenog sistema i nege starih.

Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, koja su objavljena pre dve sedmice, ona je daleko ispred ostalih kandidata tako da bi mogla osvojiti znatno iznad 40 odsto. Drugoplasirani kandidat, prema anketama, ima ispod 25 posto glasova podrške. Reč je o trenutnom povereniku za energiju EU Marošu Šefčoviču.

Jedna anketa Čaputovoj  čak predviđa više od 50 odsto glasova. U tom slučaju ne bi bilo potrebe za drugim krugom. Ove ankete odražavaju javno raspoloženje: Brojni ljudi u zemlji zahtevaju više pravne države i više demokratije.

Prljava kampanja

Međutim Slovačka je ideološki podeljena zemlja. Na plodno tle pada i populistička, nacionalna propaganda vladajuće koalicije koju čine socijaldemokrate, jedna stranka mađarske manjine, kao i jedna desničarska stranka. Pre svih političari nominalno socijaldemokratske stranke SMER bivšeg premijera Fica stalno huškaju protiv migranata, američkog milijardera Sorosa, EU i kritičkih novinara – i protiv Čaputove.

Ona je „fanatična liberalka“ koja „ruši tradicionalnu porodicu“, tvrde političari SMER. Pozadina su izjave Čaputove u kojima ona kaže da nema ništa protiv registracije istospolnog partnerstva i prava na usvajanje dece za homoseksualne parove što je u Slovačkoj sporna tema.

Bivši premijer Fico je napao Čaputovu zbog njenih izjava navodeći da zemlji treba predsednika „normalne orijentacije“. Čaputova je razvedena i ima drugog životnog partnera, ali je propaganda vladajućih stalno opisuje kao lezbejku.

Maroš Šefčovič, njen najoštriji konkurent koji ima podršku vladajuće stranke, se ne spušta na taj nivo optužbi. U predizbornoj kampanji se predstavljao kao iskusni kosmopolitiski političar i diplomata. Šefčovič, koji nije član nijedne stranke, je socijaldemokratskih opredjeljenja. Ipak, u kampanji je naglasio da se zalaže za konzervativne vrednosti i tradicionalnu porodicu.

Beate Balogova, glavna urednica Sme, najvećih dnevnih novina u zemlji, u ovim izborima vidi „referendum o tome da li će autokrata Viktor Orban biti inspiracija našoj vladi ili smo mi zemlja sa demokratskim institucijama i slobodnim medijima“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android