Ovog vikenda, od 11. do 13. aprila održan je skup „Ne damo Srbiju", koji je prikupio pristalice Srpske napredne stranke i predsednika zemlje Aleksandra Vučića i time zvanično otpočeo formiranje nove političke organizacije u Srbiji, Pokreta za narod i državu.

Štandovi, muzika i sinhronizovani bilbordi

Sam skup su obeležili dim od roštilja, razni štandovi, nacionalni simboli, Baja Mali Knindža, ali i nepregledna kolona Toi Toi mobilnih toaleta. Sama priprema skupa, već od prvog dana je delovala istovremeno vrlo organizovano, ali i haotično.

Ljudi su organizovano nosili stolice, rekvizite, a takođe je razvijena, ono što se veruje da je najveća zastava u istoriji Srbije, površine 2000 m2. Na više desetina štandova je bilo besplatne hrane, od roštilja, preko raznih kiflica, slatkiša i sličnog - time su dočekani gosti koji su došli organizovanim prevozom iz cele Srbije.

Skup je takođe bio meta raznih kritika, zbog loše higijene i smeća koje su ostavile pristalice istog. Golim okom je bila upadljiva činjenica da su na svakom bilbordu, od Terazija pa do Pravnog fakulteta, išle simultano iste političke poruke, muzika, snimci dronova, a na kraju i sami govori na skupu.

Koliko ih je bilo?

Paralele sa studentskim protestom 15. marta se mogu i ovde povući, jer je ceo grad bio maltene zatvoren na jedan vikend. Skup je, prema Vučiću, okupio 145.000 ljudi, kojih je oko 120.000 iz unutrašnjosti, dok Arhiv javnih skupova kaže da je ovaj miting, na svom vrhuncu, u 19 časova u subotu, brojao njih 55.000.

Upravo je u tom vrhuncu počeo program, u kojem su bile dominantne teme srpske istorije i „stranog uticaja", putem studentskih blokada. U tom programu su, između ostalih, pričali „studenti koji žele da uče", predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i mađarski premijer Viktor Orban.

Poslednji govornik na skupu je bio sam Vučić, koji je dočekan uz ogromnu bakljadu i koji je poručio da „nema predaje" i da smo „svi mi ćaci". On je takođe izneo svojih pet zahteva i naveo da zahteva od nadležnih organa da „pokrenu odgovarajuće postupke i preduzmu sve druge zakonom propisane mere", zbog događaja u prethodnih pet meseci.

Studenti protiv straha: protest u Novom Pazaru 

Dok je tekao skup, u međuvremenu se dešavao i protest studenata u Novom Pazaru, pod nazivom "Sloboda vlada čaršijom". Protest je trajao 16 sati, a studenti su poručili da su „naše reči istine ujedinile naciju".

Na glavni dan ovog skupa, u subotu, stizale su vesti o napadima na novinare, političke ličnosti, ali i na same studente. Najupečatljivije su bile vesti o napadu na studente, koji su blokirajući put autobusima upućenim ka Beogradu bili rasterani od strane policije, napad na lidera pokreta Kreni-Promeni Sava Manojlovića na beogradskom naselju Voždovac, kao i vest da je policija upala u kancelariju redakcije Al Džazire u Beogradu.

Praznina u desnici 

Samo održavanje skupa i formiranje Pokreta za narod i državu, prema sagovornicima DW-a , služi za povratak „dominacije Srpske napredne stranke", nakon višemesečnog sporenja njenog legitimiteta.

Ideja Pokreta za narod i državu postoji već neko vreme. Naime, prva ideja nastanka pokreta potiče iz marta prethodne godine, kao rezultat postizborne krize iz decembra 2023.

Profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Bojan Vranić kaže da prvi put nakon 13 godina postoji ozbiljna politička alternativa na koju SNS nema odgovor, te da su se dosadašnji obrasci legitimizacije iscrpeli.

„U prvih mesec dana protesta je pokušano i sa nasiljem i sa imenovanjem protivnika različitim epitetima koji i nisu baš pohvalni, provlačenje kroz takozvanog 'medijskog toplog zeca', međutim ništa od toga nije uspelo, naprotiv, to je samo dodatno mobilisalo građane da izađu na proteste. Sada je potrebno nešto drugo da se uradi, a čini mi se da je Aleksandar Vučić video da postoji jedna praznina u desnici, koja jača globalno", objašnjava Vranić.

Naime, analitičari su na početku procenjivali da će ovaj pokret biti neka vrsta amalgama raznih stranaka koje čine vladajuću koaliciju. Međutim, u martu ove godine, predstavljeni su osnivači ovog pokreta, koji su do sada u političkoj sceni bili maltene anonimni. Iz tog pokreta se „izrodio" i novi mandatar Vlade Srbije, profesor doktor endokrinologije Đuro Macut.

„Upumpavanje nove krvi"

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku ocenjuje da je ovo rezultat neke vrste „upumpavanja" nove krvi u „Vučićeve obožavatelje" i da služi samo podsticanju kulta ličnosti predsednika.

„Mislim da tome služe ljudi poput Macuta i sličnih njemu. Da se sklone oni baš koji su najomraženiji, čak i u redovima Srpske napredne stranke, dakle i njihovi glasači nemaju baš dobro mišljenje o ljudima koji već 13 godina vladaju Srbijom. I onda je ovo jedan politički manevar, koji nije ništa novo, niti neviđeno. Pokušavaju da izmisle nove ljude, izvukli su ljude iz šešira, ali mislim da je kriza u Srbiji isuviše odmakla da bi takav politički manevar imao bilo kakvu težinu", objašnjava Popović.

Nova elita po Vučićevoj meri

Vranić kaže da je ovo „već viđen recept" koji se sada ponavlja. Naime, on objašnjava da Aleksandar Vučić od 2016. pokušava da napravi „sopstvenu elitu" ljudima koji su uspešni u svojim branšama, a da je prva takva osoba bila sadašanja predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić.

„Dakle, afirmiše neke ljude koji ne spadaju u onaj tradicionalno prepoznatljivi medijski stručno-naučni korpus građanske elite. Imamo čitav taj jedan tok afirmacije nekih potpuno novih ljudi i ovo poslednje sa gospodinom Macutom i ne samo sa njim, već i sa ostalih deset osnivača Pokreta za narod i državu je samo deo tog trenda. Dakle, nalaženje nekih novih ljudi čija biografija nije umrljana ili je jednostavno dosadna, pa nemate šta da komentarišete", zaključuje Vranić.