1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Ne može brže, jurimo trideset

15. april 2017.

Nemački Savezni zavod za životnu sredinu predlaže da se u svim gradovima brzina vožnje ograniči na 30 na sat. Predlog je dočekan na nož i deluje da je već propao. Ipak, izdvojili smo nekoliko komentara iz nemačke štampe.

Symbolbild Tempo 30
Foto: Fotolia/hd-design

Trideset na sat? U zemlji koja živi od automobila i za automobile? Ali predlog ne samo da nije šala, već dolazi od jedne državne institucije – Saveznog zavoda za životnu sredinu. „Ograničenje od 30 kilometara na čas treba da važi u svim ulicama u gradovima“, rekla je predsednica zavoda Marija Kraucberger. To je deo strategije koju je zavod nazvao „Grad sutrašnjice“ i, da je samo do njih, ograničenje bi bilo uvedeno već do 2020. godine. Pri tome je zaštita životne sredine samo jedan od ciljeva. Sporija vožnja bi izvesno značila manje nesreća, posebno teških, ali u zavodu tvrde da bi i saobraćaj bio protočniji te da bi se na cilj stizalo jednako brzo kao i danas, kada je ograničenje u gradovima po pravilu 50 na sat.

U Ministarstvu saobraćaja nisu oduševljeni predlogom. Tamo kažu da bi se tako neopravdano usporavao saobraćaj na glavnim ulicama i podsećaju da već i sada lokalne samouprave mogu, gde nađu za shodno, da uvedu zone u kojima je ograničenje 30 na sat. Isto kažu i ministri saobraćaja saveznih pokrajina i Stalna konferencija gradova dok je konkretan bio berlinski demohrišćanin Florijan Graf: „Novi napad na vozače!“ Predlog je ovaj, izgleda, propao pre nego što se o njemu ozbiljno i debatovalo. Ali u nemačkoj štampi ipak nalazimo različite komentare:

„Postoje strahovanja da bi današnje mirne stambene četvrti – u kojima važi ograničenje od 30 na sat -  ponovo postale opterećene saobraćajem ukoliko vozači ni na glavnim bulevarima ne bi smeli da voze brže od toga. Onda bi uličica između stambenih zgrada odjednom postala brži put. To bi bila neželjena nuspojava“, piše Nirnberger nahrihten. „Najvažniji argument protiv ograničenja: već sada lokalne samouprave imaju mnogo načina da uspore saobraćaj ako to nalaze za shodno. I to ne samo u stambenim četvrtima već i na magistralnim ulicama. Makar onim gde su škole, vrtići, starački domovi ili druge osetljive tačke.“

Nordvest cajtung (Oldenburg) ima još jedan argument – zapravo pretpostavku, tezu – protiv ograničenja: „Samo donekle važi argument da bi se ovako podigla bezbednost saobraćaja. Jer kada neko vozi sporim tempom dužom trasom, preti opasnost da mu popusti pažnja.“ Zidvest prese (Ulm) dodaje: „Ni sam Savezni zavod za životnu sredinu nije siguran da li sporija vožnja zaista znači čistiji vazduh. Jedna njihova brošura kaže da analiza gotovo i nema, a da postojeće pokazuju tek malo smanjenje zagađenja vazduha tamo gde se vozi sporije.“

Jedino je komentator levičarskog Nojes Dojčlanda (Berlin) za sporiju vožnju: „Tako bi se emitovalo manje izduvnih gasova – to je argument sa težinom, s obzirom na hronično veliku količinu štetnih čestica u vazduhu. Drugo, ograničenje od 30 na sat bi značilo više bezbednosti za pešake i bicikliste, kojih je poslednjih godina sve više. Kritičari iz Ministarstva saobraćaja kažu da bi ograničenjem glavne gradske saobraćajnice izgubile svoju funkciju da izvuku saobraćaj iz stambenih četvrti. To bi se dalo izbeći odgovarajućim propisima – da za njih postoji politička volja.“

priredio Nemanja Rujević

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi