Američki bombarder Enola Gej bacio je atomsku bombu na Hirošimu šestog avgusta 1945. godine. Bomba je nosila nadimak „Mali dečko“. U Hirošimi je tada živelo oko 350.000 ljudi, a gotovo svaki peti je umro u roku od nekoliko sekundi. Ogroman vazdušni udar potpuno je sravnio centar grada.

Napad na Hirošimu planiran je za prvi avgust, ali je pomeren zbog tajfunskog vetra. Bombarder Enola Gej, sa 13-članom posadom poleteo je pet dana kasnije. Tek kada su već bili u vazduhu, rečeno im je da će baciti atomsku bombu.

Tri dana nakon Hirošime, Amerikanci su bacili drugu atomsku bombu na Nagasaki. Zapravo, cilj je trebalo da bude Kjoto, ali američko ministarstvo odbrane se nije složilo sa tim. Bomba upotrebljena u Nagasakiju nazvana je „Debeli čovek“ i imala je snagu od 22.000 tone TNT-a. Do decembra 1945, kažu procene, umrlo je još 70.000 ljudi.

Nagasaki je u vreme napada bio sedište Micubiši fabrike naoružanja. Oni su opremali velika brodogradilišta u lukama. Tamo su pravljena i torpeda, kojima je Japan napao američku flotu u Perl Harboru. U samom gradu je bilo stacionirano samo nekoliko japanskih vojnika. Zbog slabe vidljivosti nije bio moguć direktan napad na brodogradilišta.

Desetine hiljada ljudi poginulo je u roku od nekoliko meseci posle napada. Od posledica zračenja, opekotina i drugih teških povreda preminulo je još 60.000 ljudi samo u Hirošimi. Ukupni broj žrtava koje su umrle u narednih pet godina, nakon napada na Nagasaki i Hirošimu, procenjuje se na 230.000 ljudi.

Nakon bacanja dve atomske bombe, mnogi Japanci su se bojali da će doći i do trećeg napada, na Tokio. Japan je objavio kapitulaciju, i time je Drugi svetski rat okončan i u Aziji. Američki predsednik Hari Truman naredio je napade atomskim oružjem. On je bio ubeđen da je to jedini način da se rat brzo okonča. Za mnoge istoričare, ti napadi su ipak ratni zločin.

Uništeni centar Hirošime ponovo je izgrađen. Ostalo je ostrvo u reci Ota, na kome je Park mira. Danas se tu nalazi čitav niz spomenika: Muzej mira, spomenik Mira za decu, ruševine trgovačke i industrijske komore, kao i plamen koji će biti ugašen tek kada se uništi poslednja atomska bomba.

U Nagasakiju je 1955. otvoren muzej atomske bombe - i Park mira. U Japanu, sećanje na žrtve i posledice napada veoma je prisutno u kulturi i nacionalnoj svesti. Japanski gradovi Hirošima i Nagasaki u celom svetu su postali simbol užasa nuklearnog rata.

Sećanje na žrtve atomske bombe obeležava se u celom svetu još od napada u avgustu 1945. U Hirošimi se održava pomen gotovo svake godine. Preživeli, članovi porodice, sugrađani, i političari se ovde okupljaju na minutu ćutanja. Mnogi Japanci se angažuju za nuklearno razoružanje