„Ne putujte samo zato što je jeftino“
27. septembar 2017.
DW: Gospodine Hermane, s obzirom na ekologiju i održivost, šta bi bilo najgore putovanje na koje možemo da krenemo?
Frank Herman: Krstarenje po Antarktiku koje uključuje i avionsku kartu do mesta odakle se kreće. Ali već je dovoljno loše i samo krstarenje po Karibima. I tamo morate prvo da odete avionom, tako da opterećujete okolinu i u avionu i na brodu.
Ali krstarenja su sve popularnija!
Da, ali kruzeri na otvorenom moru voze na mazut. U njemu ima veoma mnogo jedinjenja sumpora i veoma zagađuje okolinu. U lukama gde ti brodovi provode oko 40 odsto vremena, oni koriste samo nešto malo čistiji dizel. Ali motori moraju neprestano da rade rade da bi brodu obezbedili energiju. Tako enormno zagađuju okolinu sulfatima, a tu su još i azotni oksidi, čađ, prašina i ugljen dioksid. Osim toga, hrana se često dovozi avionom, na primer za putnike iz Nemačke – iz njihove domovine, sve do Kariba. Povrh toga, na brodu se spava jede i pije tako da stanovništvo mesta koje kruzeri posećuju jedva da ima ikakve koristi od tih turista.
Kako bi onda izgledao „obnovljiv“ oblik turizma?
Radi se o tome da se ponašamo socijalno odgovorno i putujemo ekološki podnošljivo. Turizam je masovni fenomen i on sve više opterećuje i resurse i prirodu. Ljudi često lete, troše mnogo vode, proizvode veoma mnogo otpada. Zbog turizma se uništavaju pejzaži, biološka raznolikost se smanjuje. Uprkos tome, pogotovo u zemljama u razvoju, ljudi i dalje primaju niske plate. Nije retko ni da se za poslove angažuju deca, da ne pričamo o seks-turizmu.
Mnogi kod kuće paze na okolinu. Zašto menjaju navike kad su negde na odmoru?
Sasvim jednostavno: zato što nisu tako naučeni. Odmor znači isključiti se od svega, pustiti sve, ne brinuti se ni o čemu. To je teško povezati sa stvarima koje se moraju i mogu učiniti. Ali navike mogu da se promene – ne od danas do sutra, ali postepeno. A možda bi trebalo da tu pomogne i politika: kampanjama, objašnjenjima i, ako ništa drugo ne ide, ograničenjima i propisima.
Ali zašto bi putnici bili krivi zbog toga što je na primer avionska karta od Berlina do Pariza jeftinija od karte za voz?
Stvarno je tako, letenje je ponekad čak i subvencionisano. Avio-prevoznik ne mora da plaća porez na dodatu vrednost, a železnica mora. Tu je i problem sa tržišnom utakmicom. A do sada nije postignut bilo kakav svetski sporazum o emisiji ugljen dioksida u saobraćaju. Letenje avionom se na veštački način održava jeftinim. A za štetu po okolinu moraju da plaćaju drugi, što je naravno nepravedno.
Da li bi u suprotnom nestalo jeftinih avio-prevoznika, tako da bi turizam ostao samo stvar za bogate?
Turizam je već sada veoma elitna stvar. Ima mnogo odredišta koja obični ljudi sebi uopšte ne mogu da priušte, to nije ništa novo. Ali moramo da se naučimo da plaćamo za štetu koju nanosimo. A to znači i da prihvatimo da će putovanja postati skuplja, ako se tu uračuna i šteta po životnu sredinu i prekine podrška. Možda ćemo ubuduće manje da letimo, što i nije loše. Tako ćemo duže ostati na odredištu, bolje ćemo se odmoriti i bolje upoznati zemlju koju posećujemo. Ali ćemo morati da odustanemo od kratkog šopinga u London ili odlaska na žurku u Rejkjavik.
Turizam cveta i mnogi su uvereni da on donosi i radna mesta u zemlje u razvoju. Ipak, Vi tvrdite da je on štetan?
Da, zato što je po pravilu reč o masovnom turizmu. Morali biste da sagledate uslove rada tih ljudi na turističkom odredištu. To su pre svega sezonski, loše plaćeni poslovi, poslovi bez jasnog radnog vremena. A često u tim zemljama i regionima nema nikakvog „Plana B“. Sve se stavlja na kartu turizma, što stvara zavisnost. To sada možete da vidite u Tunisu, Egiptu ili Turskoj. Ako turisti prestanu da dolaze iz bezbednosnog ili nekog drugog razloga, hoteli onda moraju da zatvore vrata. I odjednom na desetine hiljada ljudi ostaje na ulici bez alternative za život.
Kako da onda moje sledeće putovanje bude ekološki podnošljivo?
Prva stvar je dobro se informisati o zemlji u koju putujete – ne putujte samo zato što je negde jeftino. Ako je nešto jeftino, to samo znači da to plaća neko drugi, okolina ili drugi ljudi. Po mogućnosti nemojte svake godine da odlazite na daleka putovanja, koristite avion samo ponekad, a i tada nemojte da nosite mnogo prtljaga, i koferi troše gorivo i škode klima. I svakako – izbegavajte krstarenja.
Najbolje bi bilo krenuti na putovanje biciklom od kuće. Ili da umesto automobila koristite voz ili bar autobus. Na odredištu se ponašajte sa poštovanjem i ekološki. Kao i kod kuće, u kupovini uzmite pre platnenu torbu umesto plastične kese. Koristite akumulatore umesto baterija i nemojte stalno da držite klimu upaljenu. Sve su to sitnice, ali s obzirom na broj turista, to pravi ogromnu razliku.
Gospodine Hermane, Vi ste trenutno u Kostarici. Kako ste došli tamo?
Da, leteo sam avionom do Paname jer nije bilo drugog izbora. Ali tu ću ostati tri meseca i uglavnom koristim javni prevoz. A moj let ću naravno da kompenzujem.
Šta to znači „da kompenzujem“?
Dobrovoljna kompenzacija je neka vrsta prelaznog oblika. Taj novac onda odlazi u projekte za zaštitu klime, po pravilu u zemljama u razvoju. To može da bude pogon bio-gasa u Hondurasu, solarne pećnice u Indiji ili projekti pošumljavanja – tu se mnogo toga dešava. Sve to naravno ne može da bude opravdanje za to da se neprestano koristi avion.
Frank Herman je ekonomista koji je dugo radio kao vodič u Latinskoj Americi, vodio je razvojne programe, autor je vodiča i drži predavanja o ekološkom turizmu.