1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Ne seća se da je ubio, ali veruje svedoku

12. februar 2020.

U Beogradu je u utorak (11.2.) ponovo počelo suđenje Milanu Dragišiću, optuženom za ubistvo tri bošnjačka civila 1992. godine. Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu trenutno je aktivno 11 predmeta.

Foto: DW/U. Sabljakovic

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je u aprilu prošle godine Milana Dragišića na četiri godine zatvora. Tada je utvrđeno da je on u Bosanskom Petrovcu 1992. godine ubio Asima Kavaza i pokušao da ubije njegovog sina Muhameda, kao i Asmira Lemaša i Šaćira Hujića. Istovremeno, Dragišić je oslobođen optužbi za ubistvo Safeta Terzića i Eldina Zajkića.

Na tu presudu žalili su se i tužilac i Dragišićev branilac, a odlukom Apelacionog suda u Beogradu predmet je vraćen na ponovno suđenje. Inače, taj sud je do sada još 19 prvostepenih presuda za ratne zločine vratio na ponovno suđenje.

Tok događaja

Prema optužnici, Milan Dragišić je kao pripadnik Vojske Republike Srpske, 20. septembra 1992. godine, nakon što je video telo svog brata koji je poginuo u borbama kod Bihaća, ubio svog prvog komšiju Asima Kavaza. Pucao je i na Asimovog sina Muhameda, ali je ovaj, iako ranjen, uspeo da pobegne.

Dragišić je u ulici JNA pucao i na Asmira Lemaša, koji je takođe uspeo da pobegne. Posle toga, došao je do kuće Šaćira Hujića, koji ga je, pošto je čuo pucnjavu, pitao šta se dešava. Ali Dragišić je pucao i na njega, ranivši ga u ruku.

Istog dana je, prema optužnici, kod hotela „Grmeč“ u centru Bosanskog Petrovca, Dragišić ubio i Safeta Terzića i Eldina Zajkića. On je međutim tih optužbi oslobođen pošto sud nije mogao da utvrdi ko ih je ubio zbog, kako je navedeno u presudi, neslaganja u iskazima svedoka.

„Ne sećam se ničega, priznajem jedno ubistvo“

Na ročištu u utorak saslušan je Milan Dragišić. On je na pitanje sudije da li priznaje ono što mu se stavlja na teret, rekao da priznaje jedno ubistvo, ali da „sve drugo nije uradio“.

Na pitanje zamenika tužioca da li se seća onoga što je učinio i šta tačno priznaje, Dragišić je rekao da „veruje svedoku koji je rekao za Asima“, ali ne i „onim drugim svedocima“. I dodao da se „ničega ne seća“.

Sudija ga je potom pitao kako može da prizna ubistvo Asima Kavaza, ako se ne seća onoga što je uradio. „Na osnovu onoga što je ovde rečeno, ja to ne mogu pobiti“, rekao je Milan Dragišić.

Tužilac ga je podsetio da je na suđenju svedočio i sin ubijenog Asima Kavaza, Muhamed, na koga je takođe pucao, a čiji je iskaz negirao, ali je optuženi ponovio da se ne seća šta se dešavalo 20. septembra 1992. i da Muhameda nije video.

„Pobili ste ih, a ni dan danas ne osećate ni trunku griže savesti“, rekao je zamenik tužioca za ratne zločine Miroljub Vitorović.

Ubijen jer je hteo da pomogne komšiji

Iako se u presudi navodi da je Dragišić u vreme događaja bio „u stanju bitno smanjene uračunljivosti“, sudija je u obrazloženju prvostepene presude prošle godine rekao da to ne može biti opravdanje, posebno zato što je Asima Kavaza ubio kada je ovaj pošao ka njemu u nameri da mu pomogne.

Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo, Muhamed Kavaz je 2017. godine, posvedočio da je njegova porodica bila u dobrim odnosima sa Dragišićima i da su im kuće bile udaljene svega desetak metara. Kada je 20. septembra 1992. video optuženog kako ulazi u dvorište svoje kuće, i potom čuo plač, krenuo je s ocem ka njemu, a optuženi je pucao na njih. Ubio mu je oca, a njega ranio. Ispalio je jedan hitac i na kuću Kavaza, tako da je jedan geler ranio svedokovu suprugu u grudi.

Srušio se kada je video ubijenog brata

Brat optuženog, Milorad Dragišić, kako navodi Fond za humanitarno pravo, posvedočio je da je tog dana čuo da im je poginuo treći brat. Rekao je i da je čuo da se optuženi srušio na zemlju pošto je video mrtvo telo njihovog brata.

On je ispričao i da je kasnije presreo brata na ulici i da je, uz pomoć rođaka, uspeo da mu oduzme oružje. Rekao je i da nije video da je optuženi na nekoga pucao i potvrdio da je s porodicom Kavaz bio u veoma dobrim odnosima. Muhamed mu je, prema njegovim rečima, bio od velike pomoći kada im je nešto ranije poginuo otac.

Sakrio se i potom napustio Bosanski Petrovac

Svedok na prvom suđenju bio je i Asmir Lemeš koji je 20. septembra bio u kući svog prijatelja Dragana Polovine. Čuli su pucnjavu, a Polovina je savetovao Lemešu da beži i on se udaljio kroz voćnjak. Optuženi je verovatno pucao na njega, jer je čuo kako od ispaljenih hitaca „grane praštaju“. Sklonio se u kuću Jele Huljić, kasnije je krišom otišao kući i posle tri dana napustio Bosanski Petrovac.

Sledeće ročište za ponovljeno suđenje Milanu Dragišiću zakazano je za 20. mart 2020. Odbrana i tužilac za taj dan bi trebalo da pripreme završne reči, pošto su rekli da nemaju novih dokaznih predloga.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, do sada je izrečeno 49 pravosnažnih presuda za ratne zločine, trenutno je aktivno 11 predmeta, dok se pred Apelacionim sudom nalazi još pet predmeta.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi