Kolektivno kažnjavanje
2. jul 2014.Verbalno se već puca: „Ubice trojice izraelskih mladića i njihovi saradnici su 'zveri' i 'životinje u ljudskom obličju'“, izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu i vidljivo odlučan zapretio 'osvetom'. Radikalno islamistički Hamas je sa svoje strane zapretio da će se za Netanjahua 'otvoriti pakao', ukoliko se usudi da napadne šire područje Pojasa Gaze.
Zaista se čini da su se 'vrata ka paklu' već otvorila i da je teško izbeći eskalaciju. Malo ko veruje da će se sve završiti na ciljanom ubijanju jednog člana Hamasa i 30 vazdušnih napada na Gazu koje je Izrael izveo u noći sa 30. na 1. juli, nakon što su pronađena tri leša. Poziv za osvetom isuviše je glasan – posebno u Netanjahuovom klasičnom biračkom miljeu, pokretu naseljenika – da bi on mogao biti zadovoljen simboličnom reakcijom. Čak i kada bi to hteo, unutrašnjo-politički pritisak bio bi suviše veliki.
Za ubistvo nema opravdanja
Pritisak i ogorčenje na izraelskoj strani su razumljivi. Ubistvo troje nedužnih ljudi, tinejdžera i civila, gnusan je zločin za koji ni u kom slučaju ne može postojati opravdanje. Kao „moralno“ opravdanje ne može se uzeti ni ofanzivna izraelska politika naseljavanja, niti povrede ljudskih prava nad Palestincima.
Ono jeste i ostaće užasno ubistvo koje su najverovatnije počinili palestinski jastrebovi, a čiji bi prvobitni cilj mogao da bude da višedecenijski sukob između Izraelaca i Palestinaca održe što je moguće duže. Pri tome se mora primiti k znanju da Hamas, uprkos svojoj mržnjom ispunjenoj retorici, demantuje da ima veze sa ubistvom i da Izrael do sada nije predočio dokaze.
Možda nikada sa sigurnošću nećemo saznati ko se krije iza ubistva. Niko to više neće ni pitati kada izraelski vojni udari u Gazi dovedu do sve većeg broja civilnih žrtava i obrnuto, kada ponovo budu padale rakete na izraelska naselja.
Spirala eskalacije nasilja na Bliskom istoku se, prema dosadašnjem iskustvu, hrani mržnjom, preživljenom patnjom i nepravdom, čak i na palestinskoj strani na kojoj su uslovi života za ljude daleko lošiji. Izrael istina za to nije isključivi krivac, ali snosi veliki deo odgovornosti.
Opasnost od širenja žarišta
Palestinsko stanovništvo u Gazi ne sme se kolektivno „kažnjavati“. Međutim, upravo ta opasnost postoji ukoliko Evropljanima, a pogotovo SAD, ne pođe za rukom da obuzdaju Netanjahuove osvetničke planove.
Netanjahu, naime, pored osvete, ima i drugi motiv: on međunarodnoj zajednici želi da demonstrira da Izrael nikada ne bi mogao da sarađuje sa nekom jedinstvenom palestinskom vladom u kojoj su, pored palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, zastupljeni i predstavnici pokreta Fatah i islamisti iz redova Hamasa.
Međunarodna zajednica ne sme međutim da zaboravi druge, važnije interese. Bez obzira koliko je teško izvodljivo, poželjno bi bilo da u razašnjavanju ubistva Izrael i Palestinska samouprava sarađuju, kao što je to predložio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Moon. Novi rat mora se izbeći. S obzirom na katastrofalnu situaciju u Iraku, Siriji i drugim zemljama, novi „vrući“ rat između Izraelaca i Palestinaca samo bi dramatično povećao sve opasniji haos u čitavom regionu.