Ulrike Malmendir, članica tima ekonimsta koji savetuju nemačku vladu, upozorava da je nedostatak kvalifikovanih radnika trenutno najveća prepreka privrednom rastu u zemlji – i da je reč o problemu koji je bilo moguće rešiti još pre nekoliko decenija. Sada, kako kaže, „svakog dana postaje sve gore".

U očekivanju novog ekonomskog plana nemačke koalicije 25. juna, Malmendir smatra da su mnoge stvari u nacrtu dobre, ali da je propušteno ključno. Ona je za nemački javni servis izjavila :

„Glavni kočničar privrednog rasta nije budžetski okvir, već hronični manjak stručne radne snage."

Rešenje, kako tvrdi, mora biti višeslojno: mobilisanje domaće radne snage, posebno žena i starijih radnika, uz istovremeno otvaranje tržišta za imigraciju.

„Možemo pokušati da više žena pređe sa skraćenog na puno radno vreme, da stariji duže ostanu aktivni, ali ni to neće biti dovoljno. Trebaju nam i ljudi iz inostranstva koji žele da rade u Nemačkoj."

U tom kontekstu predlaže više tržišnog pristupa migraciji: „Ako neka firma kaže: 'Našao sam nekoga u Indiji ili Argentini, kvalifikovan je i mogu odmah da ga zaposlim', ne treba joj praviti birokratske barijere. Pustimo tržište da funkcioniše."

Statistika vara - Nemci ne rade premalo

Ekonomistkinja kritikuje i odnos prema radu u javnoj debati u Nemačkoj. Nakon što je kancelar i lider CDU-a Fridrih Merc upozorio da se „četvorodnevnom radnom nedeljom i work-life balansom neće sačuvati nemački blagostanje", Malmendir uzvraća:

„Želela bih da rad prestane da bude veliko strašilo. Rad može da bude i zabavan – kroz njega nešto postižem, pokrećem ljude, menjam stvari."

Istovremeno, priznaje da ukupan broj radnih sati u Nemačkoj zaista jeste prepreka privrednom rastu. Ali uz važnu napomenu:

„To nije zato što radimo manje po glavi zaposlenog, već zato što mnogo ljudi radi skraćeno. Statistiku 'kvare' žene i stariji koji su novouključeni na tržište rada – što je uspeh, ali oni često rade nepuno radno vreme. Kada bismo gledali samo puno zaposlenje, slika bi bila znatno drugačija."

Dakle, puno radno angažovani Nemci ne rade premalo – problem je u strukturi zaposlenih.

„Mali pomaci su mogući, ali prava razlika bi bila kada bismo starijima i ženama olakšali da pređu na puno radno vreme", ističe ona.

Najveću frustraciju, ipak, izaziva činjenica da je ovo pitanje već decenijama poznato, a da političari nisu reagovali.

„To je zaista prokleto očigledan problem. Matematika je jasna: ljudi stare, radna snaga se smanjuje. To smo znali pre 10, 20, čak i 30 godina."

Pragmatična kratkovidost političara

Zašto onda ništa nije urađeno? Malmendir vidi dva razloga. Prvi je politički oportunizam: „Ko želi da se zameri starijim biračima u starijem društvu? Oni su najosetljiviji na promene i najpouzdaniji glasači."

Drugi je fenomen koji naziva „present bias" – političko razmišljanje koje se svodi na preživljavanje od mandata do mandata: „Političari veruju da će još četiri godine nekako proći, a posle neka problem rešava sledeći."

Za sada, ništa ne motiviše političare da se bave dugoročnim rešenjima, jer se posledice se ne vide odmah. „Niko ne snosi posledice za nečinjenje."

A posledice se već osećaju – samo postepeno. „Svaki dan postaje malo gori, ali nema velikog sloma koji bi sve naterao da reaguju." Ili barem ne još. Jer ako se ništa ne promeni, taj slom bi mogao doći uskoro. „Kada generacija bebibumera ode u penziju, videćemo kako ćemo obezbediti usluge i penzije ako ništa ne promenimo."

Ulrike Malmendir je od septembra 2022. članica Saveta ekonomskih stručnjaka nemačke vlade ili kako ih zovu - "pet ekonomskih mudraca". Predaje, između ostalog, kao profesorka finansija na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.