Šesti decembar 1912. godine započeo je zapravo kao i svaki drugi dan. Oko 150 radnika, pomoćnika pri iskopavanjima u ekspediciji pod rukovodstvom nemačkog egiptologa Ludviga Borharda, iskopavali su grobnice na području nekadašnjeg grada Amarne. Jedna grupa radila je u kući umetnika Tutmosisa, jednog od onih koji su bili u službi faraona Ehnatona. Tu su prvo pronađeni ostaci jedne biste tog faraona i nekoliko upotrebnih predmeta, ali onda se dogodilo ono što niko nije očekivao: iskopana je celokupna bista faraonove supruge, kraljice Nefertiti. Godinu dana kasnije ta bista stigla je u Berlin gde se nalazi i dan danas.

„Iako se o okolnostima pronalaska njene biste zna gotovo sve, o Nefertitinom poreklu se do danas zna relativno malo. Nije nam, na primer, poznato ni ko je bio njen otac“, kaže Friderike Zajfrid, direktorika Egipatskog muzeja u Berlinu. Pretpostavlja se, naime, da Nefertiti potiče iz građanske, a ne kraljevske porodice, a sve do pre nekoliko dana postojale su samo teorije o dužini njenog života. Donedavno se, naime, polazilo od toga da je Nefertiti umrla relativno rano ili da ju je pak na prestolu zamenila jedna druga dama. Ali najnoviji pronađeni dokumenti jasno dokazuju da je ona živela dugo i da nije imala nikakvu naslednicu.

Supruga egipatskog jeretika

Ono što je u svakom slučaju poznato jeste činjenica da je Nefertiti zaista bila lepotica. I njeno ime u prevodu znači „lepotica je stigla“. Onoliko koliko je njen izgled bio poseban, poseban je bio i njen položaj supruge faraona Ehnatona. On je 1346. godine pre Hrista, osnovao svoj sopsveni grad, Ahet-Aton (Horizont svetla), današnju Amarnu, u kojem je izgradio hramove u kojima se poštovalo samo jedno božanstvo: Sunce, odnosno, Svetlo. Unutar tog novog kulta koji će kasnije u istoriju čovečanstva ući kao početak razvoja monoteističkih religija, postojala je trijada božanstva: bog Aton, faraon Ehnaton i Nefertiti.

„Unutar trijade u Amarni, Nefertiti je ispunjavala ženski deo. Učestvovala je u ritualima kulta, ponekad na strani svog supruga, ali vrlo često i sasvim sama“, objašnjava Zajfrid.

S obzirom na toliku popularnost, ne čude kasnije teorije da je Nefertiti nadživela svog supruga, i da se čak pod imenom njegovog naslednika Semenhkare zapravo krila ona sama.

Interesovanje se ne smanjuje ni danas

„Jedan od glavnih razloga zašto se o Nefertiti sve do danas toliko malo zna jeste činjenica da su Ehnatonovi naslednici pokušali da unište sve što je on izgradio, da izbrišu sve tragove njegovog kulta. On je, naime, prekinuo s dotadašnjom tradicijom i složenim kompleksom religije u ondašnjem Egiptu i, uvodeći samo jednog Boga, ujedno raskrstio i sa celokupnim slojem sveštenstva u zemlji“, objašnjava Zajfrid. Grad Ahet-Aton bio je, nakon Ehnatonove, smrti u potpunosti napušten i tek dolaskom Napoleona u Egipat, počeo je polako da se budi interesovanje za 18 godina njegove vladavine.

To interesovanje ne jenjava ni dan-danas. Karola Vedel, nemačka rediteljka, snimila je povodom 100. godišnjice pronalaska biste u Amarni, film u kojem se bavi tom temom. U njemu ona, između ostalog, rasvetljava i istoriju „selidbe“te biste od trenutka pronalaska pa sve do današnjih dana. „Kada je Džejms Simons, milioner, jevrejski trgovac pamukom koji je finansirao ekspediciju nemačkog egiptologa, saznao da je pronađena „šarena ženska bista“, bilo mu je odmah jasno da je reč o neprocenjivoj vrednosti i umetničkom predmetu. On je 1913. godine doputovao u Amarnu i izneo je iz zemlje, zapakovanu u kofer i doneo u Berlin“, kaže Vedel.

Bista je u prvo vreme stajala na kaminu njegove vile. Nešto kasnije Simons je dao da se izrade dve kopije; jednu je sam zadržao, a drugu je poklonio nemačkom caru Vilhelmu II. Original je, zajedno sa još 5.500 drugih predmeta i umetničkih predmeta pronađenih u Egiptu, poklonio pruskoj Kraljevskoj zbirci.

Zagonetna lepota

„Bista kraljice Nefertiti izrađena je neverovatno precizno, a simetrija njenog lica dovedena je do samog savršenstva. Ono je obrađeno do najsitnijih detalja, mogu se primetiti čak i najsitnije bore ispod očiju, ali uprkos tome, ono je izuzetno idealizovano“, kaže Zajfred.

Njena čar za mnoge leži u njenoj živosti ali i u istovremenom miru i dostojanstvu kojim zrači, njenoj ljudskosti i nedosežnosti. Jednom rečju, iako je izrađena pre više od 3.000 godina, a pronađena pre tačno deset decenija, bista Nefertiti i danas zrači istim sjajem kakvim je zračila oduvek – to pleni pažnju, budi maštu i uvek iznova fascinira.

Autorke: Birgit Gerc / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković