Bliže se evropski izbori, kampanja u Nemačkoj se zahuktava. U ovoj zemlji za evropske izbore nema cenzusa – već sa oko 0,5 odsto neka partija dobija barem jednog predstavnika u Evropskom parlamentu.

Trenutno, prema anketama, ubedljivo vode Demohrišćani sa oko 30 odsto podrške. Zeleni i Socijaldemokrate su na po petnaestak odsto, slično kao i Alternativa za Nemačku.

Sledi „Savez Sare Vagenkneht“ sa oko sedam odsto, dok po tri-četiri odsto imaju Liberali i Levica. A evo za šta se ko zalaže:

Zeleni hoće federalno uređenje

Nijedna druga nemačka stranka ne ide tako daleko u viziji budućnosti EU kao Zeleni. Oni žele da EU postane „federalna evropska država“.

Ova formulacija sada stoji i u koalicionom ugovoru savezne vlade koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali. Za Zelene, nemački interesi su istovremeno i evropski interesi, bez ikakve razlike ili kontrasta.

Evropska unija bi trebalo da postane „strateški suverena“, što znači da bi trebalo da može delovati nezavisno u spoljnoj i odbrambenoj politici. Zeleni žele još jače podrže Ukrajinu. Vide je kao buduću članicu EU i žele da što pre započnu pregovori o pristupanju Kijeva. Sve druge nemačke stranke su opreznije po ovom pitanju.

Zeleni se i dalje fokusiraju na klimatsku politiku. Žele više investicija u ovom području, čak i ako to znači dodatno zaduživanje. Takođe podržavaju liberalnu politiku azila, uprkos kritici većine NEmaca prema takvoj politici.

Socijaldemokrate za jačanje radničkih prava

Solidarnost i socijalna sigurnost ključni su pojmovi u programu Socijaldemokratske partije Nemačke. Identifikacija minimalnih standarda socijalnih sistema u EU i uspostavljanje minimalne zarade na nivou EU su deo tog programa.

SPD želi više novca putem novih zaduženja i povećanjem poreskih stopa.

„Do 2050. ćemo od Evrope napraviti prvi održivi i neutralni kontinent po pitanju emisije štetnih gasova“ – ta rečenica bi mogla stajati i u programu Zelenih, ali stoji kod Socijaldemorata.

Dosledna klimatska politika, veći standardi u pravima azilanata, masovno povećanje javnih investicija – sve ovo zvuči veoma slično onome što Zeleni promovišu.

Međutim, SPD se razlikuje od konkurencije u jednoj tački: „Mir u Evropi nije moguć protiv, već samo s Rusijom.“ SPD se smatra „miroljubivom partijom“ koja, uprkos kršenju međunarodnog prava od strane Rusije, traži „novu evropsku politiku prema Istoku“.

Liberali su štedljivi

Treća stranka u saveznoj vladi, liberalna FDP, fokusira se na sasvim drugačije stvari u svom programu, dok istovremeno kritikuje konkurenciju.

„Inicijative predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen – poput birokratskih smernica EU o lancima snabdevanja ili zabrani grejanja na lož-ulje i gas – mogu rezultirati dodatnim opterećenjem privrede i građana“, navodi se u programu nemačkih liberala.

Umesto „stalnih novih regulativa i zahteva“, FDP se zalaže za otvorenost prema svim tehnologijama. To uključuje ne samo sisteme grejanja, već i slobodu izbora pogonskih sistema za automobile – FDP demonstrativno ne staje na stranu električnih automobila.

FDP takođe želi više da podrži Ukrajinu u budućnosti, ali ističe da se finansijska sredstva, bez obzira na namenu, moraju prvo zaraditi – pre nego što se počnu trošiti.

Umesto novih dugova, FDP se zalaže za štednju, pa čak i u okviru EU. Broj komesara bi trebalo smanjiti sa 28 na 18, a Evropski parlament ubuduće ne bi trebalo da zaseda na dve lokacije (Strazbur i Brisel), već samo na jednoj.

Demohrišćani za jačanje odbrane

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) se definiše kao poslednja opštenarodna partija u Nemačkoj, stranka koju biraju građani iz širokog spektra društvenih grupa.

Program CDU zato izgleda ovako: zaštita klime, ali bez pritiska; tržišna ekonomija, ali sa uz socijalne mehanizme; evropska solidarnost, ali uz domaćinsku budžetsku politiku.

Međutim, ova ravnoteža ne uspeva uvek. CDU se distancira od svoje članice, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, jer CDU želi da poništi briselski plan po kojem bi proizvodnja motora sa unutrašnjim sagorevanjem bila dozvoljena samo do 2035. Kada je reč o zaštiti klime ili migracijama, CDU zastupa mnogo restriktivnije stavove nego što je to bio slučaj za vreme bivše kancelarke Angele Merkel.

Ako postoji nešto što je jedinstveno za CDU u kontekstu evropske politike, to je u ovom predizbornoj kampanji aspekt sigurnosti i odbrane – nakon ruskog napada na Ukrajinu.

CDU želi da znatno pojača proces naoružavanja Evropske unije, uključujući i sopstvene nosače aviona i raketne odbrane.

Alternativa za Nemačku protiv EU

Alternativa za Nemačku (AfD) je čista suprotnost Zelenima, i to ne samo kada je reč o evropskoj politici. To je jedina stranka u Bundestagu koja se zalaže za ukidanje EU u postojećem obliku.

„Mi smatramo da se EU ne može reformisati i smatramo je propalim projektom“, to je tekst izbornog programa AfD-a. Stranka zagovara „savez evropskih nacija“, evropsku ekonomsku i interesnu zajednicu koja bi tek trebalo da se formira, zajednicu u kojoj bi suverenost članica bila zagarantovana. Unutarnje tržište EU žele da zadrže.

Kada je reč o migracionoj politici, AfD zahteva uspostavljanje „tvrđave Evrope“, gde bi EU trebalo da pomogne članicama u zaštiti spoljnih granica i proterivanju migranata.

Zaštita klime, prema AfD-u, nepotrebna je i suvišna, jer kako kažu, klima se ionako stalno menja. Zbog toga stranka odbacuje sve mere koje se preduzimaju radi smanjenja emisije ugljen-dioksida, na primer u sektoru saobraćaja ili grejanja.

AfD zastupa radikalno drugačije stavove i po pitanju odnosa prema Rusiji. Zahteva ukidanje ekonomskih sankcija i ponovno približavanje Moskvi.

Levica za novi početak

Stranka Levice načelno ne dovodi pod znak pitanja opstanak EU, ali se zalaže za drastične reforme, uključujući povećanje poreskih stopa za bogate.

Kroz povećanje poreza, posebno za velike kompanije, Levica želi da značajno proširi obim socijalnih programa. Na primer, Levica zagovara uvođenje četvorodnevne radne sedmice u Nemačkoj uz istu platu, minimalnu zaradu od 15 evra po satu (trenutno 12,41), ili uvođenje socijalnih davanja na nivou EU radi pomoći porodicama sa decom.

Kada je reč o politici azila i izbeglica, Levica se protivi bilo kakvim restrikcijama, a jedna od nosilaca liste za EU izbore je aktivistkinja Karola Rakete, poznata po podršci migrantima u nevolji na Sredozemnom moru.

Ipak, postoji i jedna tačka u kojoj se paralele mogu povući sa AfD-om: i Levica priželjkuje ponovno približavanje Rusiji, a protivi se slanju naoružanja Ukrajini.

BSW hoće od svega pomalo

Poslanica u Bundestagu, Sara Vagenkneht, pre nekoliko meseci je napustila Levicu i ulazi u kampanju za evropske izbore prvi put sa novom strankom – „Savez Sara Vagenkneht“ (BSW).

BSW je stranka koja spaja neke programe njene bivše političke kuće sa zahtevima AfD. I BSW, kao i Levica, hoće još više socijalnih davanja i masovna javna ulaganja. Takođe se zalaže za ponovno približavanje Rusiji.

BSW i AfD dele zajednički zahtev za restriktivnijom migracionom politikom, iako BSW svoje zahteve formuliše manje oštro od Alternative za Nemačku. Po mišljenju BSW-a, Nemačka je preopterećena velikim brojem migranata – i naglašava kako cenu te situacije plaćaju siromašni građani, na primer kroz skok kirija.

BSW nije tako radikalan kada je reč o zaštiti klime, ali se ipak žali na „slepu akciju i nepromišljene mere“ koje „ne pomažu klimi, ali ugrožavaju naše ekonomske temelje, poskupljuju život ljudi i smanjuju spremnost javnosti da prihvati smislene mere zaštite klime“.