1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka će uplaćivati više u kasu NATO

28. novembar 2019.

Pod pritiskom Vašingtona, države NATO složile su se oko novog ključa za raspodelu troškova za zajednički budžet Alijanse. Nemačka će ubuduće u zajedničku kasu uplaćivati isto koliko i SAD.

Foto: picture-alliance/dpa/Isw/P. Seeger

Nemačka će ubuduće plaćati isti udeo u zajedničkim troškovima NATO kao i SAD. Svih 29 država-članica NATO su se pred jubilarni samit u Londonu složili oko promene ključa za doprinos. Prema novom ključu, udeo SAD u zajedničkim troškovima će od 2021. Sa 22,1 odsto pasti na 16,35 odsto. Udeo Nemačke će se sa 14,8 odsto povećati na 16,35 odsto.

Novcem iz zajedničke kase, plaćaju se, na primer, centrala Alijanse u Briselu i vojni štabovi. Deo sredstava se izdvaja i za zajedničku infrastrukturu. A suma koju jedna zemlja mora da uplati u zajedničku kasu određuje se prema njenom bruto-društvenom proizvodu. Za SAD postoji limit samo zbog toga što bi bez njega ta zemlja sama snosila gotovo polovinu svih troškova.

Dodatno opterećenje od 33 miliona evra za Nemačku

Nemačka će po novom ključu morati da računa sa dodatnih 33 miliona evra troška godišnje. SAD će moći da uštede više od 120 miliona evra. Ove godine su zajednički izdaci iznosili 2,12 milijardi evra i od toga su SAD platile gotovo 470 miliona, dok je Nemačka uplatila 313 miliona.

U centrali NATO se nadaju da će novi model finansiranja da malo smiri spor oko izdatak poedinih zemalja za odbranu. U tom sporu Vašington traži od Nemačke i drugih partnera u Alijansi da za vojsku izdvajaju najmanje dva procenta svog BDP.

Samit NATO u utorak u Londonu

Nemačka za odbranu, prema brojkama NATO, izdvaja trenutno 47 milijardi evra, što odgovara udelu od 1,39 procenata BDP. Godine 2014, suma je iznosila 35 m ilijardi (1,18 procenata). Poređenja radi, SAD su Alijansi za 2019. godinu prijavile sumu od 730 milijardi dolara (660 milijardi evra) što je 3,42 odsto njihovog BDP.

Na dvodnevnom samitu NATO se u utorak očekuju svih 29 šefova dražva ili vlada zemalja-članica Alijanse – među njima i nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik SAD Tramp i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je Alijansu nedavno proglasio klinički mrtvom. U Parizu su saopštili da je ključ za raspodelu izdataka tema nižeg ranga i da pre svega mora da se diskutuje o transatlantskim odnosima ili ophođenju sa članicom NATO – Turskom.

sb/tagesschau

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi