Saksonija i Tiringija su samo dve od 16 saveznih pokrajina, a njihovih 5 miliona građana s pravom glasa su samo dvanaestina od oko 60 miliona u čitavoj zemlji. Ipak, poruka koju su tamošnji birači uputili je nešto nad čime se svi moraju ozbiljno zamisliti.

Jer po prvi put je AfD osvojio praktično trećinu glasova, a tu je i velik uspeh Saveza Sara Vagenkneht s političkim ciljevima za koje se čini da spadaju u daleku prošlost. S druge strane, sve stranke vladajuće koalicije SPD, FDP i Zeleni- sve zajedno - nisu osvojile ni polovinu glasova koliko ih je dobio AfD. Liberali nisu ušli ni u jedan parlamnet, Zeleni jedva u Saksoniji, a i SPD je bio na rubu te neviđene političke sramote.

Nezadovoljstvo vladajućim strankama

Da li je to opomena građana ovoj nemačkoj vladi? Ne samo na istoku je četiri od pet građana nezadovoljno radom ove koalicije, a po ispitivanjima javnog mnjenja to je tako već odavno. Kancelar Olaf Šolc i njegova vlada nikako ne uspevaju da uvere građane da se mogu pouzdati u njih.

To je problem ove koalicije: već kod formiranja vlade bilo je sumnji šta bi uopšte bila njihova zajednička platforma, a s vremenom su sukobi i sporovi unutar koalicije postajali sve intenzivniji. Veče pre ovih izbora je šef Zelenih Omid Nouripur izjavio kako se „krivca najpre treba potražiti u ogledalu“, a nije pomoglo ni to da je vlada u poslednjem trenutku izvukla pouku iz terorističkog napada u Zolingenu: najavljeni su oštriji propisi vezani za sigurnost i migraciju, a nakon dugih i jalovih rasprava u Avganistan je proterano 28 osoba koje su prekršile zakon i kojima je definitivno odbijen zahtev za azil.

Slavlje u AfD-u

S druge strane, desničarska i populistička Alternativa za Nemačku (AfD)ima razloga za slavlje. Doduše, iako je u Tiringiji postala najsnažnija frakcija u pokrajinskom parlamentu, to joj neće biti dovoljno da dođe na čelo pokrajinske vlade jer sve ostale stranke odbijaju koaliciju s AfD-om.

Čelnica AfD-a Alis Vajdel ove izbore naziva „istorijskim uspehom“ i smatra da kao rezultat toga nemačka vlada mora dati ostavku: „To je kazna za ovu koaliciju 'semafora', to je rekvijem za ovu koaliciju“, kaže Vajdel. „Vladajuća koalicija treba da se zapita da li uopšte može da ostane na vlasti. A najkasnije nakon izbora u Brandenburgu treba da se postavi pitanje prevremenih izbora, jer ovako više ne može.“

Pokrajinski izbori u Brandenburgu se održavaju 22. septembra - takođe na istoku Nemačke. Tamo još od 1990. vladaju socijaldemokrate, ali, prema anektama, pred ove izbore vodi oštra bitka SPD i AfD - koji je i tamo u maloj prednosti. Čelnik socijaldemokrata Lars Klingbajl ove rezultate smatra poukom i motivom za još veći politički angažman: „Svi moraju učiniti svoj posao kako bi sad bilo bolje.“

Uzbuna u strankama koalicije

Za sad ne toliko među socijaldemokratima, ali svakako i u medijima i u javnosti se postavlja pitanje da li je Olaf Šolc podobna osoba da SPD vodi na savezne izbore sledeće godine. Za sad još nema službenih izjava, ali ako bi SPD i u Brandenburgu doživeo fijasko, pažnja bi se lako mogla okrenuti na popularnog ministra odbrane Borisa Pistorijusa.

Još je veći nemir u ostalim strankama ove vladajuće koalicije u Berlinu: činjenica da su liberali i Zeleni u Saksoniji i Tiringiji zapeli već na izbornom pragu. A to će značiti da će sve stranke vladajuće koalicije sad još snažnije „vući svaka na svoju stranu“ kako bi istakle svoj profil – čak i SPD: „Za moju stranku se sad radi o snažnijoj emancipaciji i jasnijem pokazivanju šta će građani dobiti samo sa SPD-om i gde više nećemo dopustiti da nam rade šta hoće", izjavio je glavni tajnik socijaldemokrata Kevin Kühnert.

To neminovno znači da će i dogovori u vladajućoj koaliciji biti još teži – počev od budžeta za sledeću godinu pa čak i o novim zakonima koji se tiču migracija. Ni tu nema konsenzusa za planove ove vlade, ne samo kod Zelenih nego i s levog krila samih socijaldemokrata.

Bez veselja u CDU-u

I hrišćanske demokrate više može radovati neuspeh stranaka vladajuće koalicije nego sopstveni uspeh. Oni su se u Saksoniji i Tiringiji pokazali kako su najsnažnija stranka – ali samo među „starim“ i etabliranim političkim opcijama u ovoj zemlji. „Vladajuća koalicija je kažnjena“, kaže generalni sekretar CDU Karsten Lineman.

Naravno da će CDU/CSU još povećati pritisak na ovu vladu, najpre kad je reč o strožim zakonima za migrante. Predsednik CDU Fridrih Merc je nakon napada u Zolingenu izjavio kako je time dostignuta „granica izdržljivosti“ za građane ove zemlje i kako vlada mora proglasiti „vanredno stanje na nacionalnom nivou“ te sprečiti dolazak migranata već na granicama Nemačke.